Српска православна црква и њени верници данас обележавају трећи дан Ускрса, а према народном веровању то је најсрећнији дан у години. Срби трећи дан Ускрса зову и Светли уторак и за њега се везује велики број обичаја и веровања.
Према старом народном веровању, уторци важе за баксузне дане. Али, не и овај! У народу се Светли (или Водени) уторак сматра најбољим уторком у целој календарској години! Стари кажу да је ово дан који, као и Васкрс, свима доноси радост и весеље.
Свечано, и када је радно, се у овим празничним данима осећа и аутор ових редова који жели са Вама, цењени читаоци, да без љутње и жучи подели нека размишљања и податке када је у питању тако значајан празник Ускрс или Васкрс. Ових дана приликом међусобног честитања многи, који нису атеисти, кажу „срећан празникˮ. Претпоставимо да су несигурни како треба правилно упутити честитку.
У потрази за мишљењима стручњака наилазимо на једну изјаву председника Одбора за стандардизацију српског језика Српске академије наука и уметности Срете Танасића, из 2018. године који истиче да се „празник над празницима” може називати и Ускрс и Васкрс, али да треба инсистирати да честитке буду писане на ћирилици.
Он појашњава да је појам Ускрс чисто српски народни, док је Васкрс црквенословенски или српска варијанта старословенског, односно црквенословенског који су осмислили Ћирило и Методије.
– Ако ћемо прецизније, Васкрс је мешавина српског народног и српскословенског, односно црквенословенског. Ово „Ва” је црквенословенски, а ово „скрс” је српски, јер ако бисмо хтели чисто да буде црквенословенски онда би то било „Васкрсеније”, а ми не кажемо Васкрсеније, већ обично кажемо Ускрс – појаснио је тада Танасић.
Према његовим речима, и једно и друго је правилно и не треба „протеривати ни Ускрс као српски народни, ни Васкрс”. Танасић напомиње да је то исто као кад се каже „У име Оца и Сина и Светога Духа” или „Ва имје Оца и Сина и Светога Духа”.
Он указује да се једино приликом честитања каже „Христос васкрсе!” и одговара са „Ваистину васкрсе!” зато што је то заиста црквени поздрав.
– Да подвучемо да је и Ускрс и Васкрс сасвим дозвољено када говоримо о нашем српском слављењу Христовог ускрснућа и васкрснућа. Немамо разлога да говоримо да је нешто неприхватљиво – цитира се Танасић у том тексту из 2018. године.
Он, међутим, наглашава да је неприхватљиво да Срби пишу на латиници када размењују писане честитке за Васкрс или Ускрс.
Е тај проблем ових дана мучи аутора овог текста. Односно запажање да је 65 одсто честитки добио написано латиницом, а само 35 одсто ћирилицом. Од пријатеља са Косова и Метохије је ситуација била супротна. Њих 80 одсто је Ускршњу честитку упутило ћирилицом. Аутор је у 90 одсто случајева одговорио ћирилицом, а латиницом само када су у питању велики мондијалисти, или особе које су у таквом окружењу да би инсистирање на ћирилици било непријатно по њих. Аутору ових редова уопште не смета латиница, и особама друге вероисповести би Ускрас увек честитао латиницом. Али сматра да за очување националног и културног идентитета, као и језика, ипак треба у одређеним случајевима, као што је овај, предност дати ћирилици.
Тај проблем је уочио и професор др Танасић, па је, како преносе медији, казао:
„Нажалост, на све стране читамо и добијамо честитке на латиници за овај празник и видимо свуда по излозима натписе на латинициˮ.
Он је нагласио да, управо као што су православни празници били у време атеизма у великој мери потиснути, па су сада обновљени и славе се, Срби треба и ћирилицу да оживе и врате је на место које јој припада.