Пољопривредно газдинство Србе Трифуновића из Лужана је ове године гајило пшеницу на 20, јечам на седам, а кукуруз на 30 хектара. Ту је и 15 хектара луцерке, сунцокрет на пет, а има и нешто површина под уљаном репицом. И поред тога, Срба калкулише како да обезбеди довољно сточне хране за фарму крава музара, а пуне су стаје и обори са другим домаћим животињама.
Овај вредан пољопривредник је задовољан приносима житарица. На већини парцела имао је приносе јечма између седам и осам тона по хектару, а било је њива, претежно семенског јечма, које су дале и до десет тона. И пшеница је добро родила. То барем наговештавају прве пожњевене парцеле.
‒ Ја се нисам надао овом квалитету и овој количини, знајући да је била велика врућина, да је пшеница нагло узрела, да је препланула. Ситније зрно јесте, али је квалитетно и веома тешко. Хектолитарска тежина је добра. Није испод 6 тона нигде принос. Просек је 7-8 тона гарантовано ‒ процењује овај пољоривредник приносе посејаних житарица.
Срба се не нервира превише због тренутне цене пшенице на тржишту, јер је неће продавати, већ му главобољу задају временске неприлике и кукуруз. Он је са породицом годинама улагао у складишне капацитете, тако да су житарице испод крова. Његова је пословна филозофија: ако мораш да изађеш на тржиште, да продаш у моменту, свако ће да те уцењује. Овако, продаје када му одговара и када је најбоља цена.
‒ Сва моја роба иде у силосе. Складишти се ту. Сад жњемо, а да ли ћемо нешто да беремо, то је питање. И највероватније нећемо ништа да беремо. Значи, све иде овде, на газдинство, шта ће ко да ме уцењује, да ми нуди неке цене. Ако треба, хранићу стоку са тим, а ако буде вишкова, ићи ће на тржиште, ја ћу да бирам купца, а не сад да морам да дајем – објашњава наш саговорник.
Срба је, као и друге његове колеге, урадио све што је до њега када је у питању квалитетна сетва кукуруза. Али, ништа није могао када су у питању прилике на небу, уз неуобичајено високе температуре, данима ведро, без облака и кише.
‒ Да, да, кукурузи су очајни. Видовдан је прошао, а ми знамо да око Видовдана кукуруз почиње оплодњу, метличење, што би наш народ рекао – реса, али ове године тешко да ће бити оплодње, да ће бити заметања клипова и то ме не радује. Ја ћу да гледам да одрадим силажу максимално колико могу, да обезбедим храну за стоку, кабасти део, а за бербу не радује ме, не верујем да ће нешто да буде – више за себе каже овај пољопривредник него што се жали.
Ово је само део приче о нашим вредним пољопривредницима који не жале ни труд, ни новац, да би њихове парцеле биле узорне. За нас су они хероји који заслужују веће поштовање у друштву. За неке су они само људи који лоше улажу свој новац и беспотребно траће живот. Њима је одговор: Љубав према земљи се наслеђује, а не купује новцем.