Велики аплауз испред рудника у Читлуку зачуо се јуче када је, након седам и по сати, двадесетак тркача стигло на циљ. Међу учесницима и овог, трећег по реду, меморијалног маратона, чланови породице страдалих рудара, њихови пријатељи, колеге и суграђани. Емоције јаке, али и жеља да се на њихове најмилије сачува сећање.
Пешачили су и трчали чак седам и по сати прешавши за то време преко 40 километара, а на том путу није их омео ни тмуран и кишовит дан, чак ни једну мајку са дететом у наручју. Сви су они имали један циљ, да се још једном зачује да Бојан, Бранислав, Братислав, Бранко, Петар, Дарко, Радован и Ненад никада неће бити заборављени.
Породицама страдалих велику подршку пружа рудар Ђорђе Живановић, покретач маратона, чији је отац страдао у једној рударској несрећи.
– Трудимо се како мора да буде. Да се обележи овај дан, зато што се пре три године десила та несрећа где су породице изгубиле главу породице која је зарађивала. Ако неко зна како је изгубити члана породице то сам ја. Са непуних девет година сам изгубио оца. Трудићемо се да се сваке године одржава овај меморијал и да помогнем колико могу породицама – каже овај рудар великог срца.
На путу од Алексиначког рудника до рудника „Сокоˮ тркачи су кроз центар Сокобање прошли лаганим ходом, заставши испред Споменика палим јунацима да, још једном, минутом ћутања одају пошту осморици камарата. Подршку су им пружиле и колеге страдалих рудара који су их са освежењем дочекали на уласку у Сокобању, као и Спортски савез општине Сокобања.
Поручују да ће наставити и кроз овај маратон да чувају сећање на осморицу рудара који су страдали 1. априла 2022. године и да се надају ће наредних година маратони бити масовнији. Породице настављају правну борбу подношењем тужбе за накнаду штете, а како је раније најавио њихов правни тим, спремни су да правду потраже и у Стразбуру.
