У жељи да се активира село, реновирају се домови културе

Један од тренутно најуређенијих и најфункционалнијих Домова културе у алексиначким селима је онај у Трњану. Он је имао среће да избегне судбину значајног броја домова који су се урушили, па их је тешко и адаптирати. Дом у Трњану је до деведесетих година прошлог века, као и други, био стециште културног и друштвеног живота села и домаћин многим догађајима. Након тога почиње њего пропадање и запуштање, али срећом био је поправљен кров, па је објекат сачуван.

Сада је реновирани Дом културе у Трњану поново у употреби  и полако, једну по једну функционалност враћа. У још неким селима су реновирани овакви објекти, али остало је доста тога да се уради. Две трећине становника општине Алексинац живи на сеоском подручју. То је препознала локална самоуправа и покушава сваке године да одвоји одређена средства за поправку домова.

− До сада је реконструисано или изграђено или потпуно реконструисано или делимично изграђено нових око петнаестак домова. Наравно, ту нисмо стали. И ове године се планирају нове акције. Сада треба да почне да се ради Дом културе у Глоговици, у Вукашиновцу, радимо пројекат за Бобовиште и имамо још доста насеља који су или у фази пројектовања или већ имају пројекте и припремамо их за реализацију, односно да реконструишемо и њихов простор  − каже у разговору за наш медиј председник општине Алексинац Далибор Радичевић.

У јавности су подељења мишљења када је у питању функција домова културе у сеоским срединама у духу данашњег времена. Да ли су они у функцији и колико оправдавају уложена средства?

− Негде домови културе јесу пуни свакодневно и јесу покренули село. Имамо леп пример Горњег Сухотна где, чини ми се, простор користе као да је њихов  кућни простор.  Сваког дана су ту дружења. И спортска дружења и онако дружења у вечерњим сатима, или док је било светско првенство прошле године, ту су се скупљали да заједно гледају утакмице. Гледамо пример Ћићине, која је исто село које није имало простор, није имало где ни да се скупе, сада је то активни простор, где свакодневно долазе. Нису то усамљени примери. Све у свему, мислим да радимо добар посао на овај начин и да 90 посто места где смо обновили Домове културе,  домови су постали активни, мештани активнији и дружење између деце је постало примарно – каже први човек алексиначке локалне самоуправе.

На крају, очито да функционалност обновљених домова културе пре свега зависи од заинтересованости саме локалне заједнице, односно од организованости мештана у тим месним заједницама.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *