Промоција књиге „Добро је” ауторке Бранкице Дамјановић, одржана у Завичајном музеју у петак навече, а у организацији Центра за културу и уметност, окупила је преко сто поштоваоца писане речи. Настало пре једне деценије штиво „Добро је” садржи објаве са друштвених мрежа ове ауторке где је она користећи занимљив животни пут и вештину уочавања битних ствари за одређену тему и догађаје уз јасне поруке које су шириле разумевање, толеранцију, љубав и поверење у сопствене могућности задобијала пратиоце из целог региона.
Од тада па до данас, књига је доживела више издања и 200 промоција широм региона, али и у земљама западне Европе. Бранкица је у Алексинцу најавила да јој је у плану да после ове промоције не буде више књижевних вечери, јер жели да напише роман који је одавно планирала. Ауторка је за сада стварала претежно кратке приче.
Своје контакте са читаоцима, или боље рећи читатељкама, Бранкица често назива „Сусрети душа, које су се препознале”. У Алексинцу је било и више од тога. И после сат и по ауторкине приче о животу, писању, успеху и неуспеху, публика је и даље била на својим местима. То се ретко дешава, па ће ова ауторка наступ у алексиначком Завичајном музеју и по томе памтити. Оне које су је са пажњом слушале запамтиће једну необичну успешну животну причу од Бранкице, сирочета у шестом разреду, до новинарке у Приштини, затим у Пироту као расељеног лица до одласка у Београд као подршке талентованом сину ученику Математичке гимназије и кћерки балерини. Уз поруку да живот треба живети активно и решавати проблеме, а не чекати да неко други то чини уместо нас самих, уз веру као што је наслов промовисане књиге „Добро је”.
Бранкица Дамјановић књижевница из Београда аутор је књига „Мучење језика”, „Натура санат”, „Мој син Јован”, „Кћи”, „Добро је”, „Не бих ово могла без тебе”, „Рукопис мог брата” и „Рекла ми је волим те”, које је продала у 90.000 примерака. Све то указује да су савременом човеку, прецизније жени, овакве књиге потребне јер подсећају на неке животне вредности на које заборављамо у овом убрзаном времену када се стално за нечим жури и тежи за неким достигнућима која нас материјално, али не и емоционално, испуњавају .