Локална историографија из области школства од данас је богатија за једну темељну и веома садржајну монографију, која обухвата просветитељски рад генерације наших предака на туријском подручју, односно простора који гравитира према школи у Лоћики. То се може закључити након данашње промоције књиге „Век постојања Основне школе „Аца Синадиновић” у Лоћики – Средишта просветитељства туриског краја”, аутора Игора Митића, одржане у препуној учионици у овој школи.
Светозар Стајић, који је пре 77 година изашао из школске клупе, а касније био наставник школе у Лоћики, као рецензент монографије, подсетио је присутне на значај ове образовне установе за туријски крај. Он је казао да је Лоћика између два светска рата било развијено насеље са јаким занатством и школством, па су у куповину стизали становници околних села, а у школама ученици чак из моравског Лужана и прекојастребачког Микуловца из општине Мерошине.
Историчар Зоран Стевановић, такође рецензент књиге, био је пун хвале за аутора, рекавши да је уложио велики труд и рад у стварању овог дела, како у прикупљање архивске тако и теренске грађе. У том контексту он је истакао и Митићев одлазак у околину Црне Траве, у родно село ревулуционара Аце Синадиновића, по коме школа носи назив од 1959. године. Стевановић је нагласио да његов колега Митић ствара капитална дела за локалну историјаграфију, коју је утемељио чувени Миодраг Спирић, али да је изузетни педагог који са успехом развија код својих ученика љубав према историји. Како је казао, то потврђују учешћа и постигнути резултати ученика лоћичке школе на републичким такмичењима из историје.
Творац ове вредне монографије Игор Митић на почетку свог обраћања није пропустио да се захвали својим садашњим и бившим колегама, као и осталим сарадницима, који су му несебично помогли да настане оваква публикација. Са пуно поштовања се обратио и потомцима некадашњих учитеља и знаменитих ђака школе који су били присутни и чије је уступање породичне документације придонело богатијем садржају књиге.
Аутор монографије у изјави за наш медиј је подсетио да је школа у Лоћики основана непосредно након Првог светског рата 1919. године и непрекидно је радила у последњих сто и више година и једини период када је школа у Лоћики прекинула са радом је кратко, на самом крају Другог светског рата.
‒ Ова монографија баштини све оне изворе сазнања о протеклом веку постојања ове школе и заиста је препоручујем свима, јер у њој је толико професионалних биографија учитеља и наставника који су радили у њој. Заиста сам покушао на све могуће начине да истргнем из заборава све оно што је важно за делатност и просветитељски рад ове школе, која је увек била центар туријског краја што се тиче образовања и просвете, отргнемо од заборава. Ту су професионалне биографије више стотина учитеља и наставника који су радили у овој школи, затим професионалне биографије оних учитеља и наставника који су рођени у овом крају, школовали се у лоћичкој школи, а касније запослили у одељењима наше школе. Такође и 19 знаменитих ђака, односно њихове професионалне биографије – појашњава аутор.
Митић још и каже да је рад на овој књизи трајао више година и заиста поткрепљује све оно што је у самој књизи наведено, разним архивским документима и сведочанствима свих оних који су говорили за ову монографију.
Издавач монографије је Библиотека „Вук Караџић” у Алексинцу. Данашњој промоцији из ове установе су учествовали директор Војкан Поповић и уредник издања Синиша Голубовић.
Ево шта је о самој књизи рекао њен аутор Игор Митић: