Научни скуп о 190 година од припајања Алексинца Кнежевини Србији, одржан данас у алексиначком Дому културе, изазвао је пажњу стручне јавности. Иначе, алексиначка локална самоуправа подржава оваква окупљања историчара који презентују историјске теме које се односе на ове наше крајеве. И Научни скупови се редовно, периодично, одржавају.
Међутим, приметан је изостанак јавности, односно потребно је уложити више труда, па и утицаја, да оваквим скуповима присуствују професори, ђаци, политичари и јавни радници. Наравно, ни медији се нису прославили, нарочито регионални и национални. На тај значај указао нам је и један од учесника професор др Дејан Антић, са Филозофског факултета, Универзитета у Нишу.
Овај историчар каже да су важни овакви скупови јер 190 година од ослобођења и реинтеграције у Кнежевини Србији, а касније и Краљевини, није мала ствар. Они нису важни само за научну заједницу, већ и за нас као народ, за опстанак нашег идентитета.
‒Овакви научни скупови су насушно потребни, али не само ради презентовања најновијих научних резултата. Данас је на овом научном скупу морало да присуствује и комплетно општинско руководство, директори школа, професори средњих и основних школа, да буду ту средњошколци, да се нешто чује, да се нешто ново научи из локалне, регионалне па и националне историје. И медији, такође. Примећујем одсуство бројних медија. Морамо сви имати на уму да је историја идентитетска наука и да без њеног познавања нема будућности.
Није лако али је изводљиво организовати научни скуп, написати рад, одштампати зборник. Али ако написане радове читамо само ми историчари међусобно, онда је читава ова прича научно-културног просвећивања обесмишљена. Потребно је да нешто о томе чује и наша јавност како би подигли историјску и националну свест ‒ појаснио је изнете ставове наш саговорник.
E, da ste takav skup hteli i 2016. na 500. godišnjicu prvog pominjanja Aleksinca u istorijskim izvorima… Ali vas samo Turci zanimaju, pre toga ničega nije bilo.
Pa i bio je skup i 2016. Šta ste hteli reći?