Већ скоро три недеље тим археолога из Балканолошког института САНУ и Завода за заштиту споменика културе у Нишу истражује археолошки локалитет „Штолнаˮ, који делимично захвата и подручје градске депоније у Алексинцу. На овом месту откривено је насеље старо преко 6.500 година из периода винчанске културе. Претпоставља се да се поред алексиначке депоније простире метропола површине од најмање 40 хектара.
– У данашњим размерама ово је метропола где је вероватно истовремено живело можда и неколико хиљада људи у објектима зиданим од лапа, односно од блата и сламе. То су објекти који су правоугаони, који имају изглед кућа какве малтене можете још увек да нађете у селима по Србији. Насеље потиче негде између 4600. и 4500. године пре нове ере на овом делу где радимо. Могуће да у горњем делу има и остатака насеља који још нису угрожени – наводи Мирослав Марић са Балканолошког инстута Српске академије наука и уметности, руководилац теренских истраживања на локалитету „Штолнаˮ.
Рад на високим температурама, у непосредној близини сметлишта, представља додатан изазов за археологе, али је, како истичу значај налаза далеко премашио очекивања. Скоро свакодневно откривају се артефакти, међу којима доминирају лепо очуване фигурине. Ту је и једна шупља здела која се, претпоставља, користила у производњи сира.
– Имамо огромне количине керамике, то је типичан налаз са винчанских локалитета, заиста тоне и тоне фрагмената. По мом мишљењу, тренутно су најзанимљивији налази управо фигурине, које имају широк дијапазон облика, од оних малих као фигура за неку друштвену игру, до великих фигурина жена са наглашеним боковима и јасно истакнутим атрибутима. Приказане су у различитим позама, неке имају прекрштене руке на стомаку, неке руку на боку, неке држе руке уз тело. На појединима су назначени и делови одеће. Сматрам да су ови предмети један од најилустративнијих налаза везаних за истраживање насеља винчанске културе – наводи археолог.
Наш саговорник додаје да су на локалитету пронашли и једну перлу од малахита и траг топљеног бакра, што се доводи у везу са најранијим почецима металургије. Како додаје археолог, управо винчанска култура важи за носиоца обраде метала у Европи.
Занимљиво је да су и на овом локалитету археолози потврдили да су малтене сва винчанска насеља од овог подручја према северу била захваћена пожаром у истом периоду. То потврђују нагорели предмети које ових дана научници проналазе и на алексиначком локалитету.
– То је један занимљив феномен повезан са винчанском културом. Око 4500. године пре нове ере јавља се хоризонт пожара у Винчанским насељима. И даље не разумемо у потпуности да ли је реч о глобалном процесу који се одиграо на целој територији или је појава локалног карактера. Поставља се питање да ли је паљење насеља имало симболичан значај, да су их сами мештани палили пре напуштања, као чин престанка живота на том месту или је у питању неки спољашњи утицај, попут напада. Не можемо искључити ни могућност распада друштвене кохезије, који је довео до немира у оквиру друштва – појашњава стручњак.
На подручју поред депоније тренутно су отворене две сонде, од којих је један достигла дубину од око четири метра. Фасцинантна је сама чињеница колико је времена нашим далеким прецима требало да дођу до ове дубине уз врло примитивне алате.
Истраживања ће трајати до 15. јула, а стручњаци се надају да ће на јесен наставити започет посао. Ипак, за сада ће судбину археолошког налазишта поред главне градске депоније у Алескинцу одредити финансије. Овај локалитет открио је још педесетих година академик Милутин Гарашанин, али се тек овог лета раде прва ископавања, која су уследила након радова на проширењу депоније.
