Сваке године, 4. фебруар се обележава као Светски дан борбе против рака. Ове године кампања се обележава под слоганом „Ја сам, ја хоћу” и подсећа како и појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима.
Када је реч о Алексинцу, у овдашњој болници су од 2021. године почели са специфичним лечењем онколошких пацијената, односно почела је да ради дневна болница за онкологију, што подразумева давање специфичне цитостатске терапије.
− Пацијенти који су из наше општине, али и општина Сокобања и Ражањ сада хемиотерапију примају код нас, у нашој болници. Од прошле године почело је давање такозване биолошке терапије, то су неке новије савременије терапије које се такође користе за лечење ових пацијената. Тако да већина онколошких пацијената терапију може да прими у Алексинцу − појаснио је доктор Милош Крстић, онколог.
Међутим, како додаје доктор Крстић, ту има пар изузетака, јер Фонд прописује одређене лекове који морају да се примају у терцијалним центрима, односно клиничким центрима. То је разлог што се неке најсавременије и најскупље терапије и даље примају само у Нишу, али већина пацијента, око 80 одсто, терапију може да прима у Алексинцу.
Једно од питања које се увек провлачи у оваквим разговорима јесте каква је тренутна ситуација са бројем онколошких пацијената на територији наше општине. Да ли се тај број повећава или смањује, доктор Крстић о томе нема тачне статистичке податке, али примећује повећан обим лечења.
− На жалост постоји неки тренд, не би се можда рекло раста, али свакако се повећава обим лечења јер се стално уводе нове терапије, тако да је могућност лечења већа, самим тим обим посла је све већи. За ових пар година колико радимо примећује се већи број терапија, већи обим посла баш из ових разлога. Онкологија је једна врло динамична грана, стално се уводи неко ново лечење и то се осећа и код нас − завршава доктор Крстић.
Иначе, према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, од малигних болести у свету годишње оболи 18,1 милион људи и региструје се 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација рака годишње. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету.
Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца. Потом следе карцином простате и колоректални карцином. Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена, а следе га рак плућа и рак дебелог црева.