Сретење – државни празник, његова важност у прошлости и садашњости

Сретење Господње, а држава празнује Дан државности Републике Србије. Ове године, пошто други дан празника пада у нерадни дан, у недељу, и понедељак ће бити празничан дан. Онима који буду радили, припада надокнада предвиђена законом за овакве ситуације.

На Сретење се догодило неколико догађаја, битних за стварање савремене српске државе. У знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је на збору у малом шумадијском селу Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовековне турске власти, Србија у ту част прославља Дан државности. Тада је дигнут Први српски устанак, под вођством Ђорђа Петровића Kарађорђа.

Овај датум је, такође, битан зато што је 1835. године кнез Милош Обреновић прогласио Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, jедан од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба. Њиме је у Србији укинут феудализам (међу првима у Европи) и уједно је представљао најисточнији одблесак Француске револуције. Аутор Сретењског устава био је Димитрије Давидовић, један од најученијих људи тог времена у Србији.

Тако је било у прошлости, а у садашњости имамо наговештаје за обележавање празника на више локација са различитим учесницима. Република Српска и Србија ове године први пут заједно обележавају Сретење – Дан државности Србије и Дан државности Српске. Прва заједничка свечана академија поводом овог празника одржана је синоћ у Бањалуци, а присуствовали су јој председници Србије и Републике Српске Александар Вучић и Милорад Додик, као и представници обе владе.

У Крагујевцу, сутра , треба да буде одржан велики протест „Сретнимо се на Сретење“, на који стижу и студенти који су пешице пре неколико дана кренули из више универзитетских градова. Истог дана најављен је и скуп у Сремској Митровици , где ће се, како је најављено, донети Народна декларација о Војводини у Србији.

Иначе, Сретење је један од дванаест највећих празника хришћанства. Како сама реч означава сусрет, то је дан на који се срећу црква, држава, историја, зима и пролеће, медвед и сенка.

Верује се да на Сретење мразеви попуштају, а природа се спрема за лепше време и долазак пролећа и лета. Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи изађу из јазбине, уплаше се своје сенке и врате се на спавање, зима ће потрајати још шест недеља.

Постоји и веровање да девојке треба да пазе кога ће мушкарца ујутру првог срести, јер ће и будући младожења личити на њега.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

7 + nine =