Наредна година у општини Алексинац, а и у још неким срединама, биће у знаку обележавања 150. годишњице од Првог српско-турског рата 1876. године када је започета борба за међународно признавање Србије и ослобођење српских крајева који су још увек били под Отоманском империјом.
У разговору са министром културе у Влади Републике Србије Николом Селаковићем , који је почетком јуна, обишао Горњи Адровац, једно од места где су се одвијале борбе, и радове на обнови тамошње Руске цркве, сазнали смо да ће свој допринос том обележавању дати и ово министарство.
Селаковић је истакао да се о томе разговарало крајем прошле године са представницима општине Алексинац, као и да се очекује да локална самоуправа конкурише са већ припремљеним пројектима. Министарство културе до сада није плаћало израду пројеката, али је спремно да учествује у суфинансирању њихове реализације.
− Дакле, реч је била о обнови старе школе у Делиграду, месту познатом како по борбама из Првог српског устанка, тако и по борбама из српско-турских ратова, и уколико будемо добили од стране општине Алексинац такве предлоге, односно такве пројекте, вољни смо да помогнемо у границама наших могућности − појаснио је министар.
Селаковић је нагласио да обележавање 150. годишњице српско-турских ратова неће бити само 2026. године, оно ће трајати до 2028. године када је 150. годишњица краја и победе, а која је код нас означена обновом међународно признате независности Србије и повратком две српске кнежевине, тада Србије и Црне Горе на међународну сцену, као равноправних и суверених политичких субјеката. Српски народ је поднео велике жртве у том рату, а заједно са њим и добровољци којих је највише било из Русије.
Министар каже да за тај рат нисмо били спремни, јер нисмо имали своју редовну, нити професионалну војску, као ни командни кадар. Када говоримо о руским добровољцима, највећи број професионалних официра који је дошао у српску војску, дошао управо са те стране света, јер нисмо имали своје.
− А да смо поднели велику жртву, поднели смо огромну жртву. Нажалост, када се тај рат завршио, ми нисмо били пресрећни и презадовољни, зато што оно што су били снови, амбиције и циљеви малене Кнежевине Србије, нису били остварени. Да не набрајам који су све. Али оно што је тада малена Кнежевина Србија урадила, а ни Краљевина Србија није, потом Социјалистичка Југославија после Другог светског рата, па ни Савезна Република Југославија после НАТО-агресије, никад нису урадиле, а то је да попишу све страдале у том рату. Кнежевина Србија је после српско-турских ратова спровела озбиљан попис страдалих, пописала сваку жртву и о томе објавила књигу. И ако ме питате шта је то што би ваљало да урадимо у прослави 150. годишњице, ваљало би да негде на једном месту испишемо сва имена наших предака који су славно гинули пре 150 година, који су се изборили за независну и међународно признату Србију, која је четири године након краја тога рата, поново постала краљевина − предлаже Селаковић.
Министар се такође залаже за обнову и подизање обележја на свим местима где су се одиграле велике битке. Посебно наглашава потребу да се, у најмање пет градова на југу Србије, подигну споменици краљу Милану Обреновићу.
– Захваљујући њему и српској војсци, ти градови су се вратили у окриље матице Србије. Време је да му подигнемо достојанствен споменик – закључио је министар културе.
Насловна фотографија: Илустрација (Foto: Russia Beyond)