Драматично и неизвесно је било јуче поподне и навече у делу Тешице где је пожар потпомогнут ветром и сувим растињем беснео и нападао све што му се нашло на путу. Ватрогасне екипе из Алексинца, Сокобање, Ниша, као и цистерне јавних предузећа, а и сами грађани су били вишечасовну битку са пожаром. Нажалост у неколико домаћинстaва изгорели су објекти, стока, машине, покућанство. Штета је вишемилионска на први поглед, мада je требало да комисије данас буду на терену и изврше званичну процену.
Обилазећи данас пре подне ово место могли смо да се уверимо у сву трагедију, бол и тугу коју су претрпели мештани чија је имовина, стицана више деценија, нестала за пар минута. У дворишту шесточлане породице Дејановић, где живе четири генерације, затичемо Ивцу који са оцем и женом са неверицом и тугом гледа своју кућу на којој је у пламену нестао кров, а спрат је толико оштећен да је немогуће у њој боравити и тек им предстоји избацивање изгорелих ствари, апарата и другог покућанства. Неки од тих елемената су били скоро нови.
Поглед на двориште је туга и јад. То је више згариште у коме су нестале машине, 15 метара сувог дрвета, алати, помоћна зграда, обори и, најжалосније, свиње, прасићи и пас. Још увек се види угљенисано тело крмаче.
‒ Пред нашим очима, све је горело, ћале је пришао да откачи куче јер је и оно било у ватри, ухватило и њега и није успео ништа. На наше очи све оде за три минута. Само сам трактор успео да исчупам. Ништа више. Цео спрат је отишао, кров. Ту смо били, само што смо се вратили кући. Овде вредност, не зна се шта је имало, од пет мотора за дрва, до циркулара, машинерија комплет за домаћинство, сејалица, дрљача, видиш и сам. Све је отишло. Поготово стока, само вредност минимум пола милиона била је стока овде. Имала је једна прасиља са 20 прасета, има седам-осам велики, не знам то ћале боље зна. Баш ево сад се види цела свиња која није изгорела. Ено тамо види се – каже Ивица.
Срећа у несрећи, што није било људских жртава. А могло је све да буде, недај боже, другачије. Ивица је свог сина средњошколца, који је био на спрату, пробудио и извукао у последњем тренутку.
‒ Мени је највише стрес због спрата горе и клинац ми је био горе, испучао сам га у задњем тренутку, спавао је и могао је да се угуши за длаку. Био је горе на спрату. Сва срећа што сам био ту, он се успавао, средњошколац одмарао сад на распуст. Сва срећа да сам њега извукао и неке ствари што сам могао горе за минут и изашао сам и то је то – каже усплахирено наш саговорник.
Страх је јуче био велики, а данас туга и огорчење. У таквој ситуацији нагађа се о узроку пожара. Док не стигне званична информација помиње се пруга и некакав наводно укочен вагон. Приметно је да је пожар био поред пруге, да се ширио стрњиком, окруженом кукурузом који је спречио бочно ширење. Али у челу стрњишта суво растиње и запуштене парцеле и двориште, што наше домаћине наводи на сумњу да је и неодговорност власника земљишта допринела да се пожар брзо шири и буде незаустављив.
‒ Да је ово било чисто не би дошло уопште до пожара. Гасили смо цревом, ништа није успело. Само је та њива, односно плац навукао ватру. Човек живи ту и није га брига, сви га знају ко је, нећу да га именујем. Можеш да се жалиш у Алексинцу због тога у свим службама, они сви жмуре. Једни кажу да је луд, други кажу да је ово, а колико знам у селу је забрањено паљење, мораш плац да очистиш – наизменично објашњавају своје муке отац и син.
Дејановићи су свесни да је пожар у атару био на великим површинама и захвални су ватрогасцима на пожртвовању, једног су и изнели из згаришта пошто се онесвестио у борби са ватреном стихијом, али сматрају да је требало прво да гасе њихову кућу па онда неке друге помоћне објекте.
‒ Кажем: „Гори ми кућа ставите камион овде, црева”, не, они отишли. Да су они одмах ушли, јер ватра је била овде, они би је исекли. Ја им не замерам. Помогли су колико су могли. Били су до јутрос, али то је што је. Горе у исто време пет куће, ја разумем људи. Пожар је и прекопута био у исто време. Један је њихов, изнесосмо га, он је сада у болници, пао је у несвест. Људи су стварно били ангажовани. Дошла је помоћ из Сокобање, из Ниша, цистерне. Ето то је што је, то је та ватрена стихија однела ‒ каже Ивичин отац.
Било како било, ова породица је у тешком материјалном положају. Запослени чланови раде за минималац, имају средњошколца, ћерки су спремали свадбу, у газдинству су и старији људи. Кућа није била осигурана и очито да им је потребна помоћ, зато уз њихову сагласност апелујемо на оне који могу да помогну на било који начин да то учине и јаве се Ивици на телефон 060/48-45-457.