Делиградско утврђење и тамошњи шанци изграђени су 1806. године као устаничко утврђење по наређењу Карађорђа ради одбране јужног правца. По многим историчарима Делиград, као капија Србије, је имао значајну улогу у Првом српском устанку, али и касније.
Забележено је да је Битка на Делиграду 1813. године била једна од последњих битака у Првом српском устанку. Након снажног отпора устаника, Турци су заобишли делиградска утврђења и 6. октобра 1813. заузели Београд, али се Делиград одржао још шест недеља, након чега су се браниоци разишли кућама.
Шанчеви око цркве Светих арханђела Михаила и Гаврила(извор фотографије: Завод за заштиту споменика културе Ниш)
Шанчеви су до данас само делимично сачували аутентичност. Налазе се на вашаришту у Делиграду, у порти цркве Светих арханђела Михаила и Гаврила, подигнутој у спомен ратницима палим у свим ослободилачким ратовима Србије до 1918, и у суседном селу Јасењу, на преко шест хектара површине.
Овакво историјско-културно наслеђе, које је прави бисер на територији општине Алексинац по многима је неискоришћено, како у едукативне, тако и у промотивне сврхе. Неке иницијативе и идеје постоје, а пошто се ради о споменичком наслеђу значајном за целу Србију искористили смо јучерашњу посету министра културе у Влади Републике Србије Николе Селаковића да би упутили питање о могућностима учешћа републичких институција у обнови делиградског комплекса.
Селаковић је казао да је Министарство културе свакако заинтересовано, имајући у виду да има један део надлежности, а да други део надлежности на републичком нивоу подпада под Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као министарство које је надлежно за неговање ратних војних меморијала.
Никола Селаковић (фото: Општина Алексинац)
‒ Оно за што смо ми заинтересовани јесте за уређење саме школе која је представљала командно место врховне команде у српско-турским ратовима, али и за очување шанчева из периода Првог српског устанка и Битке на Делиграду. Оно што је неопходно свакако јесте иницијатива која треба да дође са локала, дакле од нивоа локалне самоуправе, дакле општине Алексинац. Министарство културе је већ добило такву врсту назнака крајем ове године, тако да смо спремни да кроз сваку врсту конкурсног финансирања прихватимо пријаву која би дошла са стране локалне самоуправе и да направимо једну врсту плана како у више фаза, у вишегодишњем циклусу да се побринемо много више за Делиград. Свакако, да и 2026. годину као 150. годишњицу од почетка српско-турских ратова и 2028. као 150. годишњицу ослобођења пет јужних српских округа дочекамо спремни и у Делиграду, са обновљеном школом, са одређеном спомен поставком и збирком која може да послужи како ђачким екскурзијама тако и свим радозналцима који желе да дођу да обиђу Алексинац и његову околину ‒ појаснио је министар.
Основна школа у Делиграду
Селаковић је још и додао да ће конкурси бити расписани одмах по усвајању новог Закона о буџету. Према нашим сазнањима, јуче се на састанку у манастиру Свети Роман мање говорило о Делиграду јер је он био превасходно посвећен обнови цркве Света Тројица у Горњем Адровцу и обележавању 185. годишњице рођења руског добровољца пуковника Никола Николајевича Рајевског. Црква у Адровцу је подигнута на месту његове погибије у Првом српско-турском рату 1876. године.
