Годишњица погибије припадника Војске Југославије Војкана Матића из Трњана, обележена је данас окупљањем и полагањем цвећа на локалном гробљу и испред спомен плоче у центру родног села овог младића који је страдао у терористичком нападу 1998. године на Косову и Метохији.
Сећању на Војкана, који је бранећи своју отаџбину изгубио живот, осим родитеља, присуствовали су родбина, представници удружења која негују патриотска и ослободилачка наслеђа, његов ратни саборац капетан у пензији Владица Ђорђевић и његов мештанин Далибор Радичевић, актуелни председник општине Алексинац.
Овај младић је, након целодневних сукоба са терористима, са својим саборцима припремао кружну одбрану пред ноћ. Према Ђорђевићевим речима, војска је скинула опрему и почела да копа утврђење, у трави је негде била скривена, највероватније, експлозивна нагазна мина и тада је троје припадника наше војске смртно рањено, међу њима и Војкан, док је један изгубио ногу, а Ђорђевић као вођа групе тешко повређен.
– Војкан је био ведар, једном речју перфектан дечко. У свим тим нашим борбеним дејствима наша бригада, самим тим и наш батаљон, од марта месеца 1998. године је била у ратним условима живота и рада. На територији Косова и Метохије рат је почео још почетком 1998. године званично за војску. У тим условима уз извршавање тих борбених задатака које смо имали, ја сам тада био командир курса убрзаног за командира одељења и Матић Војкан је био и предвиђен да буде командир одељења јер је то заслужио, јер је био добар дечко и добар војник и увек насмејан што је најбитније. Нажалост такви нам први оду – каже његов саборац и старешина Ђорђевић, са приметном тугом додавши: „Али шта ћемо, такав је животˮ.
Породица која сваке године, од те за њих несрећне 1998. окупи поштоваоце дела и лика Војкана Матића, рођеног 1977. године, спроводи у дело још једну активност која ће мештане Трњана и пролазнике подсећати на времена када се у одбрани своје отаџбине један њихов суграђанин храбро супроставио терористичким албанским групама. У центру насеља биће подигнута спомен чесма, а градњу финансирају родитељи.
− Пројекат је општина одобрила. Сада треба пројектант да изађе, да види где ће шта и како, да нам одреди локацију, па ћемо ми о нашем трошку да то урадимо − каже мајка погинулог младића Злата Матић.
У овој идеји Матићи неће бити сами, ту је и Удружење припадника херојске 549. моторизоване бригаде, локална заједница и друга удружења. То је и наш дуг према онима који су се нашли у вртлогу историјских догађаја и који су часно и поштено извршавали своје дужности и обавезе, без обзира како нам то изгледа са историјске дистанце након четврт века. Војкан је тада био припадник регуларне војске једне државе, међународно признате и легитимне да заштити границе. Он је страдао на путу према караули Морина, на Јуничким планинама, на граници између Савезне републике Југославије и Албаније.