Огранак САНУ у Нишу и алексиначки Центар за културу и уметност радиће заједнички на превођењу доктората акедемика Тихомира Ђорђевића, који је детињство и део радног века провео у Алексинцу, а чији је докторат „Die Zigeuner in Serbien” (Цигани у Србији) за сада доступан једино у оригиналном издању на немачком језику. Интересантно је да ће, после више од једног века, публика у Србији први пут имати прилике да прочита ово значајно дело, које је Ђорђевић као докторску тезу одбранио 1902. године у Минхену. Ово ће, после фототипског издања старе серије часописа „Караџић”, бити друго капитално дело проистекло из сарадње САНУ и ЦКУ, чији су представници данас и званично потписали протокол о сарадњи.
̶ Када је реч о преводу доктората Тихомира Ђорђевића проблем је што некако немам поверење у актуелне преводиоце, посебно за француски и немачки језик, али се надам да ћемо да испливамо и да ћемо све то успешно одрадити – рекао је академик Нинослав Стојадиновић, председник Огранка САНУ у Нишу, додајући да је фототипско издање старе серије Караџића из 1899. године изузетно добро оцењено и да га многи сврставају у капитална дела Српске академије наука и уметности.
Председник САНУ истакао је да када су у питању уметност и култура Алексинац заслужује да добије статус града јер се у овој средини са најмање новца постижу највећи резултати.
̶ Ценим ову сарадњу са Центром за културу и уметност у Алексинцу, на тој основи још више полажемо наду у планове и програме предстојећих активности, наравно за добробит Алексинца, овог дела Србије и целе Србије – рекао је Стојадиновић, додајући и да је власт у Алексинцу показала истанчан осећај да се све активности које су резултат сарадње две установе успешно спроведу.
И ове године ЦКУ и САНУ, поред проналажења преводиоца за Ђорђевићеву докторску дисертацију, очекују бројне заједничке активности, а прве од њих су „Протина беседа” и етнолошке радионице.
̶ ’Протина беседа’ је вече које ћемо посветити, надам се традиционално, дану рођења Проте Стевана Димитријевића, рођеног Алексинчанина, човека који је задужио не само Алексинац него и Србију и то ће се одржавати 22. јануара. Затим смо покренули етно-културолошку радионицу на којој ће предавања држати дописни чланови или редовни чланови САНУ-а. Координатор ове радионице биће Јелена Јовановић, дописни члан САНУ-а, затим учествоваће професори са Факултета музичке уметности, али и други сарадници – истакла је директорка Маја Радоман Цветићанин, додајући да ће радионицама бити обухваћени традиционално певање, игре, језик и обичаји.
Протокол о сарадњи који је данас потписан, трећи је по реду који је Огранак САНУ у Нишу склопио са неком установом. Први је потписан са нишким Народним музејем, а други са културним центром у Прокупљу.