Према саопштењу које нам је стигло из Градског позоришта „Татар 91ˮ после дуже и тешке болести, у седамдесет и четвртој години, преминула је глумица и драмски педагог Мила Динуловић, рођена Алексинчанка и дописница некадашњег листа „Реч радникаˮ. Текст преносимо у целости.
„Са животне сцене отишла је тихо, у рано јутро седамнаестог новембра, да би прекорачила са оне стране ‘рампе’ у свет без бола и туге.
Мила је рођена 25. 6. 1949 године у Алексинцу, од мајке Радмиле – глумице и оца Предрага – позоришног редитеља. Основну школу и Гимназију учила је у родном граду, а гимназијске дане провела је и у Приштини, уз мајку Радмилу Мацу Динуловић, чланицу ансамбла Покрајинског народног позоришта.
Студије југословенске књижевности апсолвирала је на Филолошком факултету у Београду, а у својој краткој али веома богатој новинарској каријери била је дописник Народних новина из Ниша, листа Политика и листа „Реч радникаˮ из Алексинца.
Већи део свог радног века провела је као матичар и административни радник Скупштине Општине Алексинац, а највећи део свог слободног времена и љубави посветила је глуми и позоришту. Пензионерске дане провела је у Краљеву, заувек везана за позоришну сцену, у улози верног гледаоца и пратиоца позоришног живота града на Ибру.
Један је од оснивача и први професионални управник Градског позоришта „Театар 91ˮ у Алексинцу, у коме је остварила преко 30 запажених глумачких улога.
Памтићемо је као Фему у „Покондиреној тиквиˮ, Госпођу Лазић у „Ујежуˮ, Лујзу у „Ковачимаˮ, Јелисвету у Путујућем позоришту Шопаловић, Раду у „Уморнимаˮ, Иконију у „Чуду у Шаргануˮ, Јагоду у „Љубавном писмуˮ…. Но више од улога које је одиграла у двадесетогодишњој позоришној каријери, Мила ће остати упамћена као учитељ и драмски педагог који је ишколовао генерације младих глумаца, међу којима су и многи данашњи професионални глумци који се радо сећају Милиних речи и савета.
Носилац је најзначајнијих глумачких награда, међу којима јој је била најдража Златна маска за најбољу женску улогу међународног „Фестивала фестивалаˮ у Требињу, за улогу госпође Лазић у комаду Ујеж.
Позоришну лозу Динуловића, коју је Мила часно представљала и разгранавала, настављају чувајући успомену на своју мајку, свекрву и баку, син Мишко, снаха Горица и унука Василија, уверени да она живи и траје кроз њих.Мила Динуловић биће сахрањена у понедељак 20. новембра у 12 часова, на Новом гробљу у Краљеву.ˮ