Воћарство је једна од пољопривредних грана која је веома значајна на општину Ражањ. Уз помоћ локалне самоуправе и донаторских фондова подигнути су засади купина, дуња, шљива и јабука. Климатске промене које се наговештавају овогодишњим дугачким топлотним таласима задале су главобољу овдашњим воћарима, односно поставили им задатак како у таквим екстремним ситуацијама сачувати саму воћку, као и њен плод.
Бранислав Маринковић из Подгорица, са својих осамдесет година живота има велико искуство када је у питању воћарска производња, али и са временским приликама и неприликама.
‒ Климатске промене су сада много лоше. Ове године купине су почеле да беле, без обзира колико смо их поливали, одозго су се сушиле. Мреже за засену у претходним годинама нико није стављао јер није било економске рачуница. Једно време почело се са уградњом таквих мрежа, али се одустало због неисплативости, због ниских откупних цена купина ‒ започиње Маринковић причу о летошњим дешавањима у свом купињаку.
Његов комшија Стевица Филиповић је био боље среће или боље рећи парцела му је на бољем, паметнијем положају. Засад му је смештен у ували између два брда и са добрим протоком ваздуха, па су превисоке температуре наносиле мање штете.
‒ Мени је предност била вода. Да није било воде у великим количинама не би било ничег. Имао сам воду из планине која тече нон-стоп. Две воде су стизале, плус бунар који такође имам на имању – каже овај пољопривредник.
Свесан је он да су приступачна вода, квалитетно земљиште и близина асфалтне саобраћајнице предности које му омогућавају добру производњу. Оно на шта Стевица не може да утиче то је откупна цена, а од ње зависи колико ће се улагати у технологију производње, па и у заштити од климатских промена.
Ненад Лапчевић власник засада дуња из Ражња каже да ми нисмо навикли на климатске промене и да је проблем овог лета било то што четири месеца није пало ни кап кише.
‒ Ја сам моје дуње, мој воћњак наводњавао. Али, колико да сам наводњавао одозго је пржило тако да није било много успеха. Једноставно морамо да пређемо на другачији систем гајења и воћа и поврећа, свега што је на отвореном пољу. Мора да постоји некаква засена да заштитимо биљке и род од сунца. Противградна мрежа да, али то је недовољно, мора и додатна заштита од сунца. Осим овога, мора да биљци дамо и воду. Мислим да ко нема могућност за наводњавање, бесмислено је да се бави гајењем воћа и поврћа ‒ сумира Лапчевић.
Високе температуре утичу и на чување плода после бербе, истиче наш саговорник и подсећа да у сарадњи са агрослужбама постоје препарати са којима се прска како би се продужила свежина, али ове године то није било од веће помоћи.
‒ Воће је било лошег квалитета и самим тим не можемо ништа да му урадимо. У складиштењу оно ће имати дупли мањи рок трајања него што би било нормално. Тако можемо да га држимо на било којој температури ништа ту неће бити од помоћи. Једноставно ова година је нека прекретница и ми морамо да радимо на едукацији да једноставно променимо систем гајења, систем рада, систем складиштења . Комплетно мора да се мења ситуација ако желимо да останемо у тој производњи – закључује овај воћар који је и успешни прерађивач воћа и освајач многих признања за свој рад и своје производе.
Братислав Милосављевић из Ражња се бави гајењем и прерадом шљива, купина и шипурка. Сумирајући протеклу сезону каже да је било лоших момената, купина је због високих температура одозго горела иако је одоздо полевана.
‒ Плодови шљиве су скоро исушени, која је уз то и преродила. Киша је заксанила и поред тога што су плодови у делу воћњака још увек на дрвету. Вероватно због лошег пролећа и превисоких летњих температура ни шипурак није родио онако како смо очекивали ‒ описује овосезонско стање у својим воћњацима овај дугогодишњи воћар.
Милосављевић очекује да након прераде убраног воћа, у сирупе и џемове, када буде сумирао сезону, да се све климатске недаће одразе и на рентабилност уложених средстава и рада, односно на зараду. Очекује подбачај у односу на прошлу годину.
Разговор са некима од воћара у општини Ражањ указује да су нам климатске промене на прагу и да им се треба прилагодити у производњи. Зато су нам потребни едукативнији пољопривредници, приступачнија кредитна финансијска средтва за њих, веће субвенције за опрему неопходну за супростављање временским екстремима, мобилније стручне пољопривредне службе, млађи произвођачи и организованија заједница од сеоских до саме државе. Ако то не остваримо, а наставе се климатске промене, онда ћемо од земље извозника хране, постати земља увозник. То никако не смемо допустити.
