Један од ретких произвођача јагода на подручју општине Алексинац Милош Новковић из Гредетина је пре десетак дана почео бербу овог воћа из пластеничке производње. Овај млади заљубљеник у јагодарство је ове сезоне повећао површине под пластеником, у четири објекта је засадио око 20.000 биљака, а смањио на отвореним површинама на хектар и шездесет ари.
Свеже и прелепе плодове већ стандардно пласира у Алексинцу, Сокобањи и Пироту. На његову жалост, а на срећу купаца, цена је на прошлогодишњем нивоу и тренутно се креће на велико око 450 динара за килограм. Наш саговорник каже да је репроматеријал неопходан за узгој јагоде поскупео скоро дупло. Такав однос ценовних паритета доводи у питање опстанак производње што нам је потврдио и сам Милош.
‒ Ако се овако настави бићемо принуђени да обуставимо ту производњу, да радимо нешто друго. У контакту сам са произвођачима на територији целе Србије и свуда је иста ситуација, свуда је све исто. Један мој пластеник, сада да се постави конструкција, да се све одради унутра је око 12.000 евра, што је до пре пет-шест година било око 6.000 евра и онда је то страшно. Ето и та кошница бубара, који опрашују јагоду, која је била пре пет-шест година 30-35 евра сад је 70 ‒ износи наш саговорник неке од података који указују колико је изазовна ова производња.
Очигледно је да на нашем подручју полако засади јагода постају реткост, а потрошачи на подручју општине Алексинац тренутно конзумирају претежно увозну јагоду. Милош мисли да је ово наше локално тржиште покривено са преко 90 одсто јагода са другог подручја.
‒ Колико ја знам у општини Алексинац никог осим мене више нема са пластеничком јагодом, тако да је то 90 посто још увек све из увоза. У контакту сам са колегама из Шапца, Смедерева, где такође има доста пластеничке производње. Сазревање плода касни јер су имали мразеве који су однели један део рода, па тек сада почињу бербу. Та јагода свакако иде за Београд, а не за Алексинац. Јагода из Лесковца долази можда до нас, али тамо је нема толико, јер тамошњи пољопривредници све више и више раде парадајз и паприку. Враћају се опет на то што су и раније радили ‒ појашњава наш саговорник.
Јагодар Милош преноси нам мишљење продаваца на пијацама у неколико градова где он предаје јагоду који су сагласни да је домаћа јагода квалитетнија од увозне, што се примећује самим погледом. По њему, једна од најбитнијих ствари је то што се наша јагода данас бере и већ данас је на пијацама или сутра, и потпуно је свежа. Јагода из увоза, каже наш саговорник, док дође код нас, на наше тезге, прође бар пет до седам дана и то утиче и на укус.
‒ Ето ја одем са својом децом у пластеник и без да ту јагоду враћамо кући да је перемо, једемо одмах тамо на лицу места. Такву јагоду не можемо да увеземо, то нема шансе да такве јагоде постоје негде, осим код нас, искрено. Код нас су и многи препарати забрањени, мада нам нису толико ни потребни, кад се то лепо и на време уради све – каже Милош и на лицу места видимо како он и његова породица користе јагоду одмах након што су је убрали.
Све ово изнето мало вреди, јер овај произвођач разуме да је наша куповна моћ слабија од Европске, па је потрошачма у већини случајева битнија, нажалост, цена од квалитет. Милош се полако припрема да почне са производњом поврћа, за коју сматра да је тренутно исплативија у односу на јагоду.
‒ Два пластеника ће ове године бити са парадајзом, за пробу, одлучили смо се за неку сорту стару 500 година, италијанску „сан марцано“, наводно најукуснији парадајз на свету, па видећемо. Мало је било проблема да се дође до оригиналног семена, али успели смо и видећемо како ће то да буде – открва нам овај Гредетинац своје планове.
Да ли ће парадајз „сан марцано” у наредним годинама да замени јагоде „албу”, „априку”, „теа” у Милошевим пластеницима, остаје да се види.