Међу гостима, члановима, одборницима и симпатизерима Групе грађана „Буђење” који су прошле суботе приредили пријем нашао се и лидер нишке групе грађана др Драган Милић. „Буђење” на локалу има одборнике у Скупштини општини Алексинац, а гости из Ниша имају одборнике у градској и општинским парламентима, а у градској општини Медијана са коалиционим партнерима врше власт.
У разговору за наш портал чули смо нека занимљива мишљења са становишта особе која своје политичко деловање артикулише кроз политичко организовање грађана без партијске припадности и инфраструктуре.
Каква су очекивања, односно шта грађани општине Алексинац могу да очекују као резултат сарадње Ваше Групе грађана и ове наше локалне групе грађана, које имају одборнике у локалној скупштини?
− Ја мислим да не само грађана Алексинца, већ и грађани остатка Србије, треба да очекују једну драстичну и драматичну промену у смислу развоја свих наших локалних средина. Наш покрет је формиран управо из тог разлога што сматрамо да, не рачунајући Београд, сва остала места у Србији заостају и то добро заостају у развоју. Ево, када смо сада долазили, пала је киша, видимо блато на све стране, улице које су неасфалтиране… Једноставно, видите једно пропадање које је заиста непримерено за град величине Алексинца. И наша основна прича, основна борба биће да дође до убрзаног и већег развоја.
Појава група грађана које освајају одборничке мандате, да ли је то на неки начин и побуна против партија које су, чини ми се, у последње време узурпирале тај локални политички систем и многи грађани не знају ко им је одборнички тим, јер сада цела општина је једна изборна јединица?
− Не бих рекао да је то побуна. Пре бих рекао да је то неповерење. Једноставно партије су, од када имамо вишепартијски систем задњих тридесет година, заиста изгубиле поверење и сада ви треба да убедите народ да он изађе на гласање. И стално гласамо за једну исту варијанту у неколико различитих модификација. Народ је једноставно изгубио то поверење. Знате, дође једна група на власт, понаша се на један начин. Дође друга група на власт, понаша се на исти начин. Дође поново до промене и опет имамо исто понашање и народ је једноставно рекао: „Ми немамо више поверење у партију”. То је главни разлог што смо ми формирали покрет, јер и ми мислимо да су партије апсолутно изгубиле поверење грађана и једноставно у том политичком смислу партије више не могу да репрезентују народ на начин на који су, можда, могли у некој прошлости. Према томе, та будућност у политичком смислу јесте на групама грађана и локалним покретима зато што они нису изгубили поверење. Не могу ни да га изгубе, јер су то људи који на локалу живе са тим људима. А нама, када гласамо за партију, то су људи који долазе из Београда. Значи, они живе тамо негде триста километра од нас. Удостоје се да дођу сваке четврте године пред изборе, посете Алексинац једном, двапут или ниједном и траже од нас да им дамо гласове. Када ви гласате за ваше Групе грађана, ево у Алексинцу, ви гласате за људе који живе и раде са вама. Ако раде лоше, ви ћете моћи њима на дневном нивоу да кажете: „Људи, ви не радите добро”, а овако, како доћи до лидера тих централистичких странака који су у Београду? Па никако. И једноставно, ту се изгубило поверење и јесте политичка будућност у групама грађана и покретима и ја сам потпуно сигуран да ће већ на следећим републичким изборима то и да се докаже.
Да ли сте Ви за изборни систем, говоримо о локалу, већински или пропорционалан?
− Знате шта, за већински, наравно, јер у пропорционалном систему, за кога гласате, за пропорцију. Гласате за четвртину или трећину бурека. То је потпуно бесмислено. Треба да буде већински систем, јер гласате за име. Ако буде кандидат за градоначелника Драган, ви гласате Драгана. Ако гласате Јасмину, гласате Јасмину. И ту нема дилеме. Ви овако сада гласате за мачку у џаку, ви не знате коју ће мачку из тог џака та партија да извуче. И то је јако, јако нефер према грађанима. Ја то сматрам као једну велику превару. Ја мислим да осим директног избора за градоначелника града, за председника општине, мора директно да се бира и начелник полицијске управе. Не може начелник полицијске управе нама да буде одређен из Београда и да он дође и да слуша наредбе и налоге из Београда. Начелника полицијске управе као и председника суда и тужилаштва морају да бирају грађани. Он мора да буде одговоран локалној заједници, а не тамо некој апстрактној партији која се налази у Београду и која слуша, наравно, само налоге и своје централе. То је потпуно неприхватљиво грађанима, али једноставно ово је начин на који партије манипулишу грађанима. И наравно, време је да се тај изборни систем мења.
Докторе, ових дана сам видео у јавном мњењу, кажу да сте ви амерички човек. Чији сте Ви човек?
− Ја сам човек Србије. И то се зна. Ја, да сам хтео да будем амерички човек, ја бих још пре двадесет година отишао да живим у Америци. Имао сам многе понуде да радим на њиховим најеминентнијим клиникама. Ја сам све то одбио. Вратио сам се у Ниш, јер највише на свету волим град Ниш и, наравно, нашу отаџбину Србију. Никада се то није доводило у питање и једноставно сви наши пацијенти, цео југ Србије то зна, али класична је политичка подметачина да сте ви нечији. По чему? Јер су они то дефинисали: „Ви сте амерички човек, због…” и онда ту настају три тачке и крећу измишљотине и подметачине. То је сасвим нормално, када ви кренете у један политички живот, у један политички ангажман, да они људи који имају ненормалне бенефиције, који контролишу тендере, који су коруптивни непотисти, који једноставно владају и Алексинцем, и Нишем, и овом земљом као да је њихова својина добијена од оца и од мајке, они мора да подмећу овим другима који се појављују, јер су они уплашени да ће изгубити све те повластице које имају. Глас се осваја идејама. А ми дајемо наше предлоге: децентрализација, декриминализација, департизација, да се људи бирају по квалитету и по стручности, а не по партијској припадности. И тог тренутка ми можемо да очекујемо заиста један прво пристојан живот за нас и за наше породице, како бисмо спречили да омладина напусти ову Србију и како Србија не би постала земља стараца.
На крају, да ли имате нешто да кажете што Вас нисам питао, а да сте желели да одговорите?
− Само желим да честитам овај јубилеј и прославу Групи грађана „Буђење”. Честитам им на јако лепом резултату. Ја сам људе упознао. Заиста имају моје поверење и ја очекујем да ће њихов прави политички ангажман тек доћи до изражаја у будућности.
Извор насловне фотографије: Алексинац.нет