Polaganjem cveća na spomen obeležeju žrtvama NATO bombardovanja, danas je u Aleksincu obeležena 24. godišnjica od agresije ovog vojnog bloka na Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 sedmica agresije nije našao na meti. NATO je izvršio 2.300 udara i bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i onih punjenih obogaćenim uranijumom. U više navrata pod udarom smrtonosnih NATO bombi je bio Aleksinac, pretrpevši materijalna razaranja i nenadoknadiv gubitak života svojih stanovnika.
Ukupno je na Aleksinac i okolna mesta, tokom 11 nedelja agresije, ispaljeno 65 avio-projektila, na sam grad 21, poginulo je i od posledica bombardovanja preminulo je 20 civila, teže i lakše povređeno više od stotinu. Potpuno je srušeno 50, značajno urušeno 120, a oštećenja pretrpelo još 688 porodičnih kuća.
Na stradanja u našem gradu i na činjenicu da je Aleksinac, srazmerno broju stanovnika, bio jedna od najstradalijih sredina podsetio je i Dalibor Radičević, predsednik opštine Aleksinac, u izjavi za naš medij.
‒ Pretrpeli smo mnogo žrtava, pretrpeli smo ogromno materijalno razaranje. Aleksinac je u tome, čini mi se, i po veličini i broju stanovnika prednjačio, zato smo i danas ovde da se setimo svih onih žrtava koje su poginule ne samo u Aleksincu, pošto ćemo taj dan posebno obeležavati nego i u celoj Srbiji ‒ kaže Radičević.
Prvi čovek aleksinačke lokalne samouprave je istakao da rane još uvek nisu zaceljene i da su gubici u ljudskim životima nenadoknadivi.
‒ Nakon samog bombardovanja Aleksinca i razaranja koja je pretrpela opština Aleksinac, zgrade su obnovljene. Nije problem u zgradama i onome što je materijalno. Nažalost, ljudske žrtve i živote ljudi koji su nastradali i poginuli u napadima na Aleksinac, to ne možemo vratiti ‒ završio je predsednik Radičević.
Devetnaest zemalja NATO-a započelo je, na današnji dan 1999. godine, agresiju na SR Jugoslaviju, dejstvujući sa brodova u Jadranu, kao i iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji. O stradanju učesnika postoje različiti podaci. Naše Ministarstvo odbrane, je saopštilo da je tokom vazdušne agresije NATO ubijeno 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije. Isti izvor navodi, da je ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se vodi kao nestalo.
Ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici su negirani. Ruska agencija APN je tada objavila da je NATO izgubio preko 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je američki predsednik Bil Klinton naveo u govoru 10. juna 1999. da NATO nije pretrpeo „nikakve žrtve”.
Kada je u pitanju ratna tehnika ovaj sukob pamtiće se i po rušenju legende o nevidljivom američkom bombarderu. Letelica F 117, takozvana „nevidljiva” do tada simbol superiornosti američke tehnologije, završila je u njivi u ataru sremskog sela Buđanovaci, oborena od strane naše protivvazdušne odbrane.
Kao dokaza da je bilo gubitaka na strani agresora možda mogu da posluže ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstarećih projektila, koji se čuvaju u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu.