Ових дана на плодним ораницама у атарима алексиначких села све чешће се могу видети комбајни који увелико вршу јечам, а за неки дан почиње прикупљање и пшеничног зрна. Сељак, што је до њега било, изорао је и посејао, неговао и почео са убирањем усева. Уложио је и више него што му је дозвољавала економска моћ, очекујући да ће се то исплатити. Најављене цене од 17 динара за јечам и до 20 динара за пшеницу, изазвале су оштру реакцију наших саговорника, пољопривредника.
Што се тиче приноса, ту је мало боље расположење ратара. По речима пољопривредника Момчила Новковића и Предрага Ђорђевића из Гредетина, који су већ искомбајнирали своје јечмове, на њиховим парцелама је остварен принос од пет до шест тона по хектару.
Новковић не крије своје огорчење ценом житарица и не види перспективу бављења пољопривредом.
− Цена је нула. У односу на све године. Пре три-четири године била је 35 динара, а сад је 17 динара и то прва класа. А прва класа не може да буде никад. Имаш динар – превоз, динар – нечистоћа, увек још нађу неки динар и то је 13 или 14 динара, а то је зло. Значи, да одеш код лекара, Гредетин – Ниш, треба ти 200 кила јечма! То је срамота и греота . Значи, нула – у једном даху нам говори овај искусни ратар и сточар.
Наш саговорник нам на примеру описује колико је потцењена вредност житарица, наводећи колико је потребно продати јечма да би се човек возио јавним превозом сто километара.
− Па ето, пољопривредник да оде код лекара, треба да стави четири џака на раме и да оде до Ниша. Само да оде и да се врати. Двеста кила, ето. Ту се види и цена и зарада. Пре неку годину килограм јечма је био 35 динара. То је била лепота. Да је могло и да ти остане нешто, да зарадиш. А на ово? Тотални губитак, ма минус како га погледаш. Ево, за пшеницу нико не помиње сад ништа. Сад ће да почне врша пшенице, кажу 19-20 динара. И ту кад ти одбије нечистоћу, превоз, те главницу, све живо нађу, и опет 15-16 динара, а то је зло. Нема ништа − износи своју рачуницу Новковић.
Предраг Ђорђевић, такође из Гредетина, један је од већих произвођача житарица у алексиначкој општини. Јечам је засејао на мањим површинама, само за потребе исхране животиња које чува, док пшеницу и кукуруз сеје укупно на око 80 хектара.
− Пшенице има на око 40 хектара. Надамо се да ће бити добар принос. Е, сад цена. Видећемо. То не зависи од нас. Ако изађе држава са субвенцијама, бићемо задовољни, ако не, радићемо само да поклопимо трошкове. Пре пар година је било 35 до 36 динара, а сад испод 20. Стварно смешно. Ко је заслужан за ту слабу цену, ми не знамо. Надамо се да ће држава да мало изађе у сусрет, бар за те робне резерве. Чујем да ће да буде преко 20 динара. И то није нека цена, али опет, сваки динар нам је битан − изводи своју рачуницу наш саговорник, као да се навикао да годинама улаже огромна средства, а да приходи буду занемарујући.
Он ће део пшенице оставити за сточну храну, јер суша прети да угрози род кукуруза, а вишак ће пласирати на тржиште.
− Остављамо за нашу стоку колико буде потребно. Можда ћемо ове године и мало више оставити, јер ће кукуруз, изгледа, да подбаци. Ово ресто иде на тржиште, па како буде. Посејао сам око 40 хектара кукуруза и добар је за сада, али да ли ће да успе нешто да роди? Ако не буде киша, слаба вајда − износи своју рачуницу овај пољопривредник.