Историографија Алексинца обогаћена је још једним зборником текстова посвећених локалној историји издатим поводом научног скупа одржаног 2023. године, у граду на Моравици, под називом „Алексинац 190 година у слободи: Од ослобођења 1833. до наших дана”. Истоимени Зборник радова крајем прошле седмице, у петак 16. маја, је у Великој сали Дома културе представљен јавности уз помоћ неких од аутора чији су текстови у овом издању.
На почетку промоције Градски хор „Шуматовац”, који има дугу историју свог постојања, извео је неколико пригодних нумера што је присутна публика великим аплаузом поздравила. Затим је алексиначки глумац и уредник програма у ЦКУ Милош Паовић аудиторијум подсетио на богату традицију града да обележава значајне датуме из своје прошлости прочитавши емотивно и родољубиво писмо из тридесетих година прошлог века др Добросава Кнез Милојковића којим он позива нашег чувеног научника Тихомира Ђорђевића да одржи предавање поводом стогодишњице ослобођења.
О књизи говорили су др Софија Божић са Института за новију историју Србије из Београда, доц др Александар Ракоњац са Филозофског факултета из Београда и др Жељко Младеновић са Академије васпитачко-медицинских струковних студија – Одсека васпитачких студија Алексинац.
У изјави за наш медиј др Божић је нагласила да је прошлост Алексинца веома богата, занимљива и тешка.
‒ Алексинац је 1833. године прикључен Србији и ослобођен од вишевековног турског ропства. Међутим, и пре тога и после тога у Алексинцу се и даље војевало и страдало и патило. На пример, за време Српско-турских ратова 1876/77. године када су овде вођене неке велике битке, затим касније за време Великог рата, за време Другог светског рата па чак и у наше време, крајем 20. века када је деведесетих година Алексинац тешко пострадао од бомби НАТО авијације. Међутим, и поред свега тога и заправо упркос свему томе Алексинац се непрекидно, континуирано, развијао и постао један значај градић који је добио све значајне, битне установе као што су царинарница и карантин, затим болница, основне школе, гимназија, библиотека, музеј и све остале установе које су потребне једном таквом месту ‒ нагласила је наша саговорница.
Говорећи о самом зборнику др Младеновић је нагласио значај оваквих публикација за очување сећања на нашу прошлост.
‒ И лично и колективно сећање служи да би се извукла поука и да би се боље поступало у будућности, служи да би се добра решења даље примењивала, а да би се грешке избегавале. Ипак, изгледа да ми ретко извлачимо поуке како на основу личног, тако и на основу колективног памћења ‒ упозорио је овај Алексинчанин.
Међу овдашњим ауторима научних радова у овој књизи налазе се радови Зорана Стевановића, Александра Никезића, Маје Радоман Цветићанин, Жељка Младеновића, Светлане Ђурђевић, Томислава Братића и Драгана Алексића. Наратор догађаја када је представљен Зборник била је наставница Марија Петровић.
Издавач књиге и организатор овог културног догађаја је Центар за културу и уметност Алексинац, под покровитељством Општине Алексинац. Већ за следеће године најављује се нови научни скуп поводом 150. годишњице од Првог српско-турског рата 1876. године.