Центар за културу и уметност Алексинац је наставио са издавањем значајних публикација које доприносе расветљавању наше прошлости, како историјске, тако и демографске. Из штампе је изашла књига „Тефтери пореза и арача” за Алексиначки срез и Бугарморавску капетанију из Државног архива Србије, аутора Косте Милојковића, пореклом из наше Прћиловице. Промоција овог дела одржана је, за овакве прилике добро попуњеној галерији ЦКУ у петак, 20. јуна.
Тефтер је био списак, или књига давања, у којој су биле пописане све пореске главе са леве и десне стране Мораве, у насељима која су већином данас у саставу општине Алексинац након присједињавања тих подручја Кнежевини Србији. Ради се о Алексиначкој и Моравској нахији, која се каснија назива Бугарморавска.
Један од рецензената књиге, др Жарко Илић, у изјави за наш медиј овај тефтер за порезе и харач означава као значајан документ који можемо да тумачимо и као неку врсту пописа, јер даје податке о мушким главама на поменутој територији без обзира на старост.
− Дакле, нису пописана само она лица која су плаћала поменути порез и арач, односно лица од 7 до 80 година, већ и млађа, али попис је ограничен само на мушкарце. Сходно томе представља прворазредан извор за реконструкцију демографске слике овог краја, у оном периоду који нам је прилично непознат, пре свега када је реч о броју становника овога краја, по броју чланова једне породице и житеља сваког села − каже наш саговорник.
Др Илић закључује да објављени тефтер, осим тога што у одрећеном броју села показује један континуитет насеља још од пре неколико векова, односно показује тај континуитет прошлости, показује нам и да је реч о донекле прилично насељеним територијама, чак и те 1833. године.
− Приличан број лица је живео на овом простору, али опет, не можемо говорити о било каквој пренасељености. Сва та села ће се и у наредном периоду донекле допуњавати са људима који ће, у потрази за бољом судбином, прелазити границу Кежевине Србије, а онда тиме улазити и у неке од будућих пописа – појашњава овај историчар.
Аутор књиге Коста Милојковић је оценио да је израдом тефтера кнез Милош, на неки начин, увео те новоприпојене крајеве у једну пореску управну административну реформу и то је, заправо, само један део те Милошеве политике: да се друштво реконструише, да се утврди где је тачно граница, да се утврди где је надлежност цркве, где су границе епархије и тако даље.
− То је био само један део много шире унутрашње политике кнеза Милоша Обреновића и због тога сматрамо да је објављивање самог тефтера значајна ствар, јер радећи анализу са тефтерима, са пописом становништва и имовине из 1863. и 1884. године, ми већ можемо да имамо једну комплетнију слику како се кретало становништво, не само алексиначког краја, значи дела с ове стране Јужне Мораве, већ и са леве обале, који је у овом периоду о коме причамо 1832/33. припадао Крушевачкој нахији – каже Милојковић.
Он објашњава да та сама година настанка тефтера, да ли је 1833. или 1834. година, није то конкретно битно, битно је да се овде први пут именом и презименом у овим тефтерима мушки становници јављају и да дан-данас на територијама, коју су они тада наследили, живе њихови потомци, који јако мало знају о свом пореклу.
− Морам да признам да и ја спадам у ту групу људи, и док нисам кренуо да се мало дубље бавим овом темом, нисам ни имао појма ко су мени преци и у чијем дворишту, у чијој кући живим. Тако да је значај ових тефтера управо у тој чињеници што могу да се прате демографска кретања. На крају крајева, староседеоци ових крајева могу да прате своје порекло све до 1833/34. године – појаснио ја аутор значај објављене књиге, говорећи на промоцији.
Рецензент ове књиге је и др Урош Шешим, а књига је изашла у оквиру едиције „Завичај”.