Javno komunalno preduzeće „Komunalne usluge” ovih dana završilo je jedan važan posao na zaštiti životne sredine, naročito u ruralnim područjima. Radnici i mehanizacija ovog preduzeća angažovani su na uklanjanju 67 divljih deponija, koje su se nalazile na teritoriji opštine Aleksinac.
Ove godine poslovi čišćenja deponija finansirani su sredstvima budžeta Fonda zaštite životne sredine. Ukupna vrednost radova na svim tim lokacijama je oko pet miliona dinara, koliko je i bilo predviđeno. Ljudi koji se staraju o Fondu kažu da su zadovoljni kvalitetom izvedenih radova.
‒ Moram da napomenem da ono, što očigledno nismo u mogućnosti jeste da sav taj otpad dovezemo na gradsku deponiju, posebno što se uglavnom, otkad su u većini naselja postavljeni kontejneri i uspostavljena usluga odnošenja smeća, sastav otpada na tim divljim deponijama dosta promenio. Tako da tamo uglavnom ima dosta šuta, ostatak građevinskog materijala i kabastog otpada. Nema više smeća u količinama koje su bile ranije. Tako da se uglavnom radilo mašinsko izdvajanje otpada od tog ostalog materijala koji je odložen na gradskoj deponiji u Aleksincu ‒ kaže Vladimir Nikodijević, stručni saradnik za zaštitu životne sredine u Opštinskoj upravi opštine Aleksinac.
Nikodijević dodaje i da ostatak materijala, koji čine šut i zemlja, uglavnom je skladišten na terenu gde je bilo mogućnosti. Prioritet u ovoj akciji imale su deponije koje su najviše ugrožavale okolinu.
‒ Lokacije koje su bile odabrane su bile specifične po tome da su na tim mestima ugroženi poljski putevi, da su počele da se šire na neposrednu okolinu i da ugrožavaju privatne parcele drugih. Tako da je veliki broj lokacija bio potencijalno za čišćenje ‒ napominje naš sagovornik uz obrazloženje da je bio jako težak zadatak odabrati šta i kako može da se uradi sa sredstvima sa kojima se raspolagalo.
Sigurno da na području opštine Aleksinac ima znatno više divljih deponija od ovih 67 koje su u proteklih mesec dana uklonjene. Agenciji za zaštitu životne sredine stručne službe su prijavele oko 100 divljih deponija. Dobri poznavaoci prilika smatraju da ih ima mnogo više, naročito ako se broje i one manje od par kubika otpada. Zato je za očekivanje da sledeće godine i zvanično bude veći broj divljih smetlišta koja će biti evidentirana kod Agencije.
Ove godine uklanjane su i deponije u nekim od aleksinačkih sela koja su ranijih godina retko viđala komunalce u svojim sredinama.
‒ Za razliku od prethodnih godina išli smo na deo teritorije gde smo retko izvodili radove tog tipa. Tamo prema Rsovcu, Gornjem i Donjem Krupcu. Uglavnom je najveći deo teritorije obuhvaćen, sve lokacije koje su se nalazile na vidnom mestu uz prometne saobraćajnice. Lokacije koje su ugrožavale naselja, pre svega svojom blizinom zbog potencijalne mogućnosti požara i drugih razloga i lokacije gde su bili ugroženi poljski putevi i druge površine od značaja su uglavnom uklonjene – objašnjava Nikodijević.
Iako te deponije nisu legalne, one postoje i ta činjenica ne može da se zanemari. Stanovnici tih područja moraju negde da odlažu i takvu vrstu smeća. Problem je kada se neka deponija na vidnom mestu očisti, neodgovorni građani odmah počnu sa bacanjem otpada blizu puta, a gomilanje tog smeća preti i zatvaranju bočnih saobraćajnica. Mnogobrojni apeli da se šut i ostali komunalni otpad odlažu na mesto gde se ne ugrožavaju saobraćajnice, vodotoci i šume za sada uglavnom ostaju bez značajnijeg odjeka.
‒ Neke lokacije gde je uobičajeno da se vozi otpad po brdu, potocima i tako dalje, jako je teško ili nemoguće ukloniti mehanizacijom koju mi imamo. Tako da taj otpad ostaje tamo i predstavlja opasnost od požara, s obzirom da je ovde takođe tradicija da se spaljuje na otvorenom. Predstavlja opasnost i od poplava, jer obično se vozi u ta neka suva korita uzvodno od naselja koja se aktiviraju jednom u desetak godina – upozorava Nikodijević.
Uklanjanje divljih deponija biće i sledeće godine. Nepoznanica je koliko će biti odvojeno sredstva za ove poslove. Zbog izmena zakonskih odredbi od marta meseca u Fond zaštitu životne sredine ne pristižu sredstva.