Јавно комунално предузеће „Комуналне услуге” ових дана завршило је један важан посао на заштити животне средине, нарочито у руралним подручјима. Радници и механизација овог предузећа ангажовани су на уклањању 67 дивљих депонија, које су се налазиле на територији општине Алексинац.
Ове године послови чишћења депонија финансирани су средствима буџета Фонда заштите животне средине. Укупна вредност радова на свим тим локацијама је око пет милиона динара, колико је и било предвиђено. Људи који се старају о Фонду кажу да су задовољни квалитетом изведених радова.
‒ Морам да напоменем да оно, што очигледно нисмо у могућности јесте да сав тај отпад довеземо на градску депонију, посебно што се углавном, откад су у већини насеља постављени контејнери и успостављена услуга одношења смећа, састав отпада на тим дивљим депонијама доста променио. Тако да тамо углавном има доста шута, остатак грађевинског материјала и кабастог отпада. Нема више смећа у количинама које су биле раније. Тако да се углавном радило машинско издвајање отпада од тог осталог материјала који је одложен на градској депонији у Алексинцу ‒ каже Владимир Никодијевић, стручни сарадник за заштиту животне средине у Општинској управи општине Алексинац.
Никодијевић додаје и да остатак материјала, који чине шут и земља, углавном је складиштен на терену где је било могућности. Приоритет у овој акцији имале су депоније које су највише угрожавале околину.
‒ Локације које су биле одабране су биле специфичне по томе да су на тим местима угрожени пољски путеви, да су почеле да се шире на непосредну околину и да угрожавају приватне парцеле других. Тако да је велики број локација био потенцијално за чишћење ‒ напомиње наш саговорник уз образложење да је био јако тежак задатак одабрати шта и како може да се уради са средствима са којима се располагало.
Сигурно да на подручју општине Алексинац има знатно више дивљих депонија од ових 67 које су у протеклих месец дана уклоњене. Агенцији за заштиту животне средине стручне службе су пријавеле око 100 дивљих депонија. Добри познаваоци прилика сматрају да их има много више, нарочито ако се броје и оне мање од пар кубика отпада. Зато је за очекивање да следеће године и званично буде већи број дивљих сметлишта која ће бити евидентирана код Агенције.
Ове године уклањане су и депоније у неким од алексиначких села која су ранијих година ретко виђала комуналце у својим срединама.
‒ За разлику од претходних година ишли смо на део територије где смо ретко изводили радове тог типа. Тамо према Рсовцу, Горњем и Доњем Крупцу. Углавном је највећи део територије обухваћен, све локације које су се налазиле на видном месту уз прометне саобраћајнице. Локације које су угрожавале насеља, пре свега својом близином због потенцијалне могућности пожара и других разлога и локације где су били угрожени пољски путеви и друге површине од значаја су углавном уклоњене – објашњава Никодијевић.
Иако те депоније нису легалне, оне постоје и та чињеница не може да се занемари. Становници тих подручја морају негде да одлажу и такву врсту смећа. Проблем је када се нека депонија на видном месту очисти, неодговорни грађани одмах почну са бацањем отпада близу пута, а гомилање тог смећа прети и затварању бочних саобраћајница. Многобројни апели да се шут и остали комунални отпад одлажу на место где се не угрожавају саобраћајнице, водотоци и шуме за сада углавном остају без значајнијег одјека.
‒ Неке локације где је уобичајено да се вози отпад по брду, потоцима и тако даље, јако је тешко или немогуће уклонити механизацијом коју ми имамо. Тако да тај отпад остаје тамо и представља опасност од пожара, с обзиром да је овде такође традиција да се спаљује на отвореном. Представља опасност и од поплава, јер обично се вози у та нека сува корита узводно од насеља која се активирају једном у десетак година – упозорава Никодијевић.
Уклањање дивљих депонија биће и следеће године. Непознаница је колико ће бити одвојено средства за ове послове. Због измена законских одредби од марта месеца у Фонд заштиту животне средине не пристижу средства.