U poslednjih sedam, osam dana, pogotovo sa nailaskom visokih temperatura, krenulo se sa žetvom ječma. Prvi prinosi ukazuju da oni proizvođači koji su na vreme uspeli da, po vrlo nepovoljnim uslovima, odrade setvu imaju nešto bolje rezultate prinosa koji se kreću oko četiri do pet tona po hektaru. Međutim, ima i prinosa od oko dve tone po hektaru, tako da se očekuje neki prosečan prinos ječma na nivou višegodišnjeg proseka, a to je oko tri i po tone po hektaru.
‒ Zahvaljujući kišama u maju mesecu usevi ječma su se naknadno izbokorili i malo popravili situaciju. Uglavnom su bili zdravi u fazi zrenja i mogu se očekivati te tri i po tone po hektaru uz dobar kvalitet ‒ ističe Saša Stanković, savetodavac u Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Niš.
Što se pak pšenice tiče, očekuje se da žetva hlebnog zrna krene do kraja ove nedelje, a na većem delu površina za nekih sedam do osam dana. Očekuju se takođe prinosi na nivou višegodišnjeg proseka, možda nešto niži negde oko 3,2 tone po hektaru.
Sigurno da će i ove visoke temperature dodatno nepovoljno uticati na pšenicu. Ubrzaće sazrevanje i ostaviti posledice na kvalitet zrna.
‒ Razlog ovakvog prinosa je što se uglavnom radi o ređim usevima i o značajnoj pojavi fuzarijuma na terenu, jer je bilo dosta kiše u cvetanju. Kada je reč o kvalitetu, on će zavisiti od primenjene agrotehnike. Imamo situaciju da proizvođač koji je ranije sejao, koji je odradio kvalitetno agro tehniku, dobro đubrenje, može da očekuje prinose oko pet do šest tona po hektaru. To je izuzetno dobro za ovu godinu, ali će prosek većine prinosa biti niži u odnosu na višegodišnji prosek – dodaje Stanković.
U odnosu na višegodišnji prosek, ove godine je za 30 do 40% manje površina ozimih žita, a u strukturi setve ima nešto povećanih površina jarih useva koji se nalaze u fazi mlečne zrelosti i kod kojih se očekuju solidni prinosi.