У последњих седам, осам дана, поготово са наиласком високих температура, кренуло се са жетвом јечма. Први приноси указују да они произвођачи који су на време успели да, по врло неповољним условима, одраде сетву имају нешто боље резултате приноса који се крећу око четири до пет тона по хектару. Међутим, има и приноса од око две тоне по хектару, тако да се очекује неки просечан принос јечма на нивоу вишегодишњег просека, а то је око три и по тоне по хектару.
‒ Захваљујући кишама у мају месецу усеви јечма су се накнадно избокорили и мало поправили ситуацију. Углавном су били здрави у фази зрења и могу се очекивати те три и по тоне по хектару уз добар квалитет ‒ истиче Саша Станковић, саветодавац у Пољопривредно саветодавној и стручној служби Ниш.
Што се пак пшенице тиче, очекује се да жетва хлебног зрна крене до краја ове недеље, а на већем делу површина за неких седам до осам дана. Очекују се такође приноси на нивоу вишегодишњег просека, можда нешто нижи негде око 3,2 тоне по хектару.
Сигурно да ће и ове високе температуре додатно неповољно утицати на пшеницу. Убрзаће сазревање и оставити последице на квалитет зрна.
‒ Разлог оваквог приноса је што се углавном ради о ређим усевима и о значајној појави фузаријума на терену, јер је било доста кише у цветању. Када је реч о квалитету, он ће зависити од примењене агротехнике. Имамо ситуацију да произвођач који је раније сејао, који је одрадио квалитетно агро технику, добро ђубрење, може да очекује приносе око пет до шест тона по хектару. То је изузетно добро за ову годину, али ће просек већине приноса бити нижи у односу на вишегодишњи просек – додаје Станковић.
У односу на вишегодишњи просек, ове године је за 30 до 40% мање површина озимих жита, а у структури сетве има нешто повећаних површина јарих усева који се налазе у фази млечне зрелости и код којих се очекују солидни приноси.