Поједини примери у случајевима тужбе грађана против општине Алексинац због заузећа земљишта, односно катастарских парцела, на којима се најчешће налазе атарски путеви, указују да у оваквим правним радњама треба бити опрезан. Као што смо већ напоменули у ранијим написима, за симболичну надокнаду подносилац тужбе добија сувласника на парцели, што се види из фотокопије дела једне такве Пресуде, а и ризикују да, услед преиначења пресуде од више судске инстанције, буду обавезани да врате део средстава.
Зато је битан онај савет нашег стручног консултанта да у таквим ситуацијама, када вам неко затражи овлашћење за заступање, треба размилити ако га дајете да оно не буде у делу наплате, већ да новац легне на ваш рачун, а ви платите правног заступника. Неко би казао да се овом темом бавимо да би штитили Општину, што нам уопште није намера. Сигурно да оштећени грађани имају право да буду правно заштићени. Овде се ради о олаком прихватању судских поступака који могу да донесу више главобоље него користи.
Бавећи се овом темом, дошли смо до одређених података који поткрепљују изнете сумње. Два власника из Глоговице, иницијали познати редакцији, добила су по 1782 динара надокнаде у поступку где су парнични трошкови 238.600 динара. Адвокат са пуномоћјем, тврди наш извор, поднео је захтев за исплату и главног дуга и трошкова и све му је наводно плаћено. Пресудом надлежног апелационог суда смањени су признати трошкови поступка за 40.000 динара. Исти извор нам је казао да се наводно адвокат не јавља ни Општини ни странкама, нити им је исплатио главни дуг. Општина је упутила позив странкама да врате 40.000 динара. Ови грађани су у шоку, јер немају новаца да измире ово потраживање.
Пример други је из Вукање. Адвокату, који је заступао у спору једног тамошњег грађанина, како каже наш извор, добровољно су плаћени сви трошкови по пресуди, а он је након извесног времена плус пустио извршење. Општина се жалила и добила пресуду да јој се врати оно што је поново платила. Сада странка, у овом случају један наш грађанин, која је на име надокнаде заузећа добила 11.000 динара треба да плати 27.000 за трошкове Општини за жалбу и судске трошкове, и да види са својим правним заступником како ће да врате дупло наплаћене парничне трошкове 134.000 динара. Наш стручни консултант каже да ће се општина можда определити да тужбу не упути само према тужитељу, већ и извршитељу који је омогућио наплату без претходне провере да ли је плаћање било обављено.
Зашто је долазило до оваквих неспоразума, осим немарности појединих учесника. Општина је исплаћивала своје обавезе након првостепене пресуде, не чекајући да апелациони суд донесе коначну одлуку из два разлога. Прво, зато што тужилац или његов заступник, у добијеном спору мале вредности до 300 евра, наводно могу одмах да затраже исплату и путем извршитеља, а друго тиме се избегава додатно плаћање камате.