Алексиначка гимназија ове године обележава 160 година свог постојања. Поводом тог јубилеја овдашња Библиотека „Вук Караџић“, у сарадњи са овом школском установом, издала је стони календар на коме су се нашле фотографије и кратке биографије 12 знаменитих гимназијалаца. Техничку прирему урадили су радници Библиотеке, на челу са Бранимиром Вељковићем.
Званична промоција овог календара биће у Алексиначкој гимназији када се за то стекну услови.
Коста Таушановић, рођен 1854. у Алексинцу, један је од знаменитих ученика Алексиначке гимназије, оснивач првог осигуравајућег друштва у Србији, челник неколико српских банака, посланик за Срез алексиначки, као и посланик Велике народне скупштине. Уз Николу Пашића један је од оснивача и вођа Радикалне странке.
Михајло Рашић, српски и југословенски генерал и министар војни у Првом светском рату, рођен је 1858. у Алексинцу и био је ученик гимназије у Алексинцу. Војну школу је завршио 1880. године са будућим војводама: Степом Степановићем и Живојином Мишићем. Учесник је Првог и Другог српско-турског рата, Српско-бугарског рата и Балканских ратова.
Палеонтолог, геолог, хемичар, министар народне привреде и члан Српске академије наука Светолик Радовановић рођен је 1863. у Прћиловици. Био је један од славних гимназијалаца. Овај великан је оснивач српске хидрологије и реформатор српског рударског и шумарског законодавства. Био је један од најистакнутијих београдских интелектуалаца свог времена.
Сава Урошевић је основну школу и два разреда гимназије завршио у Алексинцу и био је српски минералог, универитетски професор и академик, ректор Универзитета у Београду и од 1909. године члан је Српске академије наука. Највећи број његових научних радова односи се на проучавање терена кристалних шкриљаца, гранита и контактно-метаморфних појава у Србији.
Добросав Кнез Милојковић је српски хемичар, један од пионира ове науке у Србији, рођен је 1865. и умро 1941. у Алексинцу. Школовао се у Бечу и за време студија био је члан и секретар Српског академског друштва „Зора“. По завршетку студија фармације постао је војни апотекар и као државни хемичар радио је више од 30 година. Потиче из веома познате алексиначке породице, а већина његове родбине су били успешни људи свог времена.
Др Милан Пецић је био српски лекар и официр, рођен је 1865. године у Алексинцу, где је и завршио нижу гимназију. Као војни питомац упућен је на студије медицине у Беч. Први је српски лекар који је примљен у Берлинску царску војну-медицинску академију. Носилац .је свих ратних споменица, а одликован је и орденом Светог Саве и орденом Белог орла.
Прота Стеван Димитријевић, рођен у нашем граду 1866.године, где је похађао прва два разреда гимназије, богословију је завршио у Београду, а Духовну академију у Кијеву. Био је ректор Призренске богословије, као и први декан и редовни професор на Богословском факултету Универзитета у Београду. Био је професор четворици патријарха: Варнаве, Гаврила, Германа и Павла, патријаху Иринеју је био председник испитне комисије на матури, а учио је и двојицу светитеља – Николаја Велимировића и Јована Шангајског. Поклонио је имање за Техничку школу у Алексинцу. Преминуо је 1953. године у Београду, а сахрањен је у Алексинцу.
Коста Стојановић, алексиначки гимназијалац, рођен у овом граду 1876. године, српски је научник из области физике, математике, механике, социологије и економије, истакнути политичар и министар. Сматра се утемељивачем математичке економије и претечом кибернетике у Србији. Као министар привреде пронашао је нова тржишта за производе из Србије за време царског рата са Аустроугарском.
Тихомир Ђорђевић, рођен 1868. године у Књажевцу, основну школу је завршио у Тешици, а гимназију у Алексинцу, био је српски етнолог, фолклориста и академик. Био је професор и директор Алексиначке гимназије, а у нашем граду је покренуо и издавао први етнолошки часопис на Балкану под називом „Караџић“. Изабран је за члана Српске краљевске академије, данашњег САНУ, 1921. године, а за редовног 1937. године, када је академик постао и чувени научник Никола Тесла.
Алексиначки гимназијалац је био и Тихомир Ђорђевић, фолклориста и композитор. Музику је студирао на конзерваторијумима у Бечу и Прагу. Радио је као наставник музике и хоровођа Певачког друштва „Шуматовац“ у Алексинцу, те био учитељ у Кулини и професор гимназије у Алексинцу. Објавио је велики број радова из области српског и македонског музичког фолклора и две књиге својих записа народних мелодија. Компоновао је хорску музику, песме за глас и клавир, виолинска и клавирска дела.
Академик Милош Тривунац био је српски и југословенски германиста, оснивач и професор катедре за немачки језик и књижевност Београдског универзитета, који је рођен 1876. у Алексинцу, где је и завршио гимназију. Студирао је у Београду, Минхену и Лајпцигу. За време Другог светског рата био је министар просвете у Недићевој Влади народног спаса од августа 1941. до октобра 1942. године.
Борислав Стевановић, рођен 1891. у Алексинцу, био је психолог и педагог, доктор филозофије Лондонског универзитета, професор Филозофског факултета у Београду и редован члан САНУ. На Филозофском факултету у Београду је обављао дужност шефа Катедре за психологију. Био је председник првог Института за психологију у Србији и председник Удружења психолога Србије.