O poginulim rudarima Petru Petroviću (31 godina) iz Dugog Polja u opštini Sokobanja, Bojanu Stajiću (34 godina) sa Aleksinačkog Rudnika, Branku Čokorilu (56) iz Bobovišta, Nenadu Trivuncu (37) iz Subotinca, Bratislavu Živkoviću (59) iz Jasenja, Darku Zlatkoviću (43) iz Aleksinca, Radovanu Grujiću (47) iz Žitkovca i Branislavu Zlatanoviću (55) iz Radovnice u opštini Trgovište govorio je na komemorativnom skupu njihov kolega iz smene Zlatan Cezner.
‒ Bane, đedu naš, pričao si celoj smeni dogodovštine sa terena, konobarske trikove, o ćerkama svojim princezama. Falićeš nam . Čokorilo Branko. Bato, naš Bato, bio si tu da na radilište doneseš vedrinu, da se našališ i nasmeješ svakog oko sebe. Nedostajaće nam tvoje “Kuj bre, ma ajte”. Živković Bratislav. Bane, Bančo, koga sresti kod ormara da nas pita onako južnjački “Al gu odradeste. Begajte si doma, odmarajte si”. Vranjancu naš putuj s anđelima. Zlatanović Branislav. Boko brate naš, vedri i nasmejani čoveče, ljudino, ko će nam sada pratiti Lajv skor, s kim pričati o derbiju. Gore je nedostajao jedan dobar golman, nemam drugo objašnjenje. Stajić Bojan. Pero, učitelju A smene, da je sreće bilo da si radio u struci. Skoro si nam pričao kako si potpisao ugovor na neodređeno, o dečici svojoj. Ti si bio tu da dopremiš ergepejcima, naš šalterista, kamarat. Putuj učo. Petrović Petar. Rašo druže, pre par dana delili smo lopatu i šalili se. Vredna i radna dušo radovao si se predstojećem godišnjem odmoru. Odmaraj druže. Grujić Radovan. “Metan, bežite!”. Trivune, Nešo brate, ni u zadnjem trenu nisi mislio na sebe već na druge. Dobar, neiskvaren, naš najjači otkovdžijo čuvaj nas odozgo kao što si bio pravi drug, brat i kolega dole pod zemljom. Trivunac Nenad. Kvisko brate, svi smo te dirali da si nam baksuzan, da nam donosiš maler. Čak si se i sam šalio tako. Da nam još jednom dođeš na radilište pa nek padne ceo ort ušpiraćemo opet, osigurati. Pomoćićeš nam. Smenovođo naš povedi naše kamarate u carstvo nebesko. Zlatković Darko. I danas kada više niste sa nama znajte da vas ne smemo i nećemo zaboraviti – opisao je svoje nastradale drugove rudar koji je zajedno sa njima delio crnu koru hleba.
Zlatan Cezner je u ime svojih kolega poginulim rudarima poručio.
‒ Vaše porodice su sada naše, vaša deca su sada naša deca. U ime Vlade Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova i kolektiva JP PEU Resavica želim da izrazim saučešće porodicama preminulih rudara. Veliku tugu i bol saosećamo sa vama. Neka im je večna slava ‒ završio je on svoje emotivno sećanje.
Slava im!