О погинулим рударима Петру Петровићу (31 година) из Дугог Поља у општини Сокобања, Бојану Стајићу (34 година) са Алексиначког Рудника, Бранку Чокорилу (56) из Бобовишта, Ненаду Тривунцу (37) из Суботинца, Братиславу Живковићу (59) из Јасења, Дарку Златковићу (43) из Алексинца, Радовану Грујићу (47) из Житковца и Браниславу Златановићу (55) из Радовнице у општини Трговиште говорио је на комеморативном скупу њихов колега из смене Златан Цезнер.
‒ Бане, ђеду наш, причао си целој смени догодовштине са терена, конобарске трикове, о ћеркама својим принцезама. Фалићеш нам . Чокорило Бранко. Бато, наш Бато, био си ту да на радилиште донесеш ведрину, да се нашалиш и насмејеш сваког око себе. Недостајаће нам твоје „Куј бре, ма ајте“. Живковић Братислав. Бане, Банчо, кога срести код ормара да нас пита онако јужњачки „Ал гу одрадесте. Бегајте си дома, одмарајте си“. Врањанцу наш путуј с анђелима. Златановић Бранислав. Боко брате наш, ведри и насмејани човече, људино, ко ће нам сада пратити Лајв скор, с ким причати о дербију. Горе је недостајао један добар голман, немам друго објашњење. Стајић Бојан. Перо, учитељу А смене, да је среће било да си радио у струци. Скоро си нам причао како си потписао уговор на неодређено, о дечици својој. Ти си био ту да допремиш ергепејцима, наш шалтериста, камарат. Путуј учо. Петровић Петар. Рашо друже, пре пар дана делили смо лопату и шалили се. Вредна и радна душо радовао си се предстојећем годишњем одмору. Одмарај друже. Грујић Радован. „Метан, бежите!“. Тривуне, Нешо брате, ни у задњем трену ниси мислио на себе већ на друге. Добар, неискварен, наш најјачи отковџијо чувај нас одозго као што си био прави друг, брат и колега доле под земљом. Тривунац Ненад. Квиско брате, сви смо те дирали да си нам баксузан, да нам доносиш малер. Чак си се и сам шалио тако. Да нам још једном дођеш на радилиште па нек падне цео орт ушпираћемо опет, осигурати. Помоћићеш нам. Сменовођо наш поведи наше камарате у царство небеско. Златковић Дарко. И данас када више нисте са нама знајте да вас не смемо и нећемо заборавити – описао је своје настрадале другове рудар који је заједно са њима делио црну кору хлеба.
Златан Цезнер је у име својих колега погинулим рударима поручио.
‒ Ваше породице су сада наше, ваша деца су сада наша деца. У име Владе Републике Србије, Министарства унутрашњих послова и колектива ЈП ПЕУ Ресавица желим да изразим саучешће породицама преминулих рудара. Велику тугу и бол саосећамо са вама. Нека им је вечна слава ‒ завршио је он своје емотивно сећање.
Slava im!