Kada nakon šest godina mukotrpnog studiranja, kao svršeni stomatolog, u svoju radnu biografiju uspete da upišete samo dve godine volontiranja u lokalnom Domu zdravlja, bez poslovnih prilika na vidiku, početni entuzijazam i elan, kao i želju za napredovanjem i dokazivanjem u poslu vrlo često zamenjuju apatija i nezadovoljstvo. Ipak, da se i iz takve situacije može izroditi dobra poslovna odluka svedoči Maja Ostojić koja je sa suprugom, takođe stomatologom koji je početkom ove godine ostao bez posla, pokrenula sopstveni biznis i otvorila zubnu ordinaciju.
Suprugova pomoć i podrška, kao i njegovo iskustvo u radu sa pacijentima, bili su joj dragoceni i značajan vetar u leđa pri donošenju ove ni malo lake odluke. Na njegov nagovor konkurisala je i za bespovratna sredstva Evropske unije i Vlade Švajcarske i zahvaljujući tom novcu kupila opremu za ordinaciju.
– Konkurs je, zapravo, video suprug i naterao me je naterao da apliciram. Kada je nešto nepovratno i kada je velika cifra u pitanju, onda je čovek veoma sumnjičav i često ga mrzi da uđe u čitavu tu proceduru i skuplja neophodnu dokumentaciju. Put do tih sredstava je trajao godinu dana, bilo je i intervjua, biznis planova i ostalog. Ipak, na kraju se sve isplatilo, pa sam deo opreme kupila upravo od tog novca – kaže Ostojićeva.
Naša sagovornica ističe da je pri pokretanju sopstvenog biznisa veoma važna podrška mladim privrednicima. Sredstva koja država obezbeđuje vrlo često budu dovoljna samo za plaćanje doprinosa, pa se šansa mora tražiti i kod stranih organizacija.
– Da nisam dobila novac za opremu, pitanje je da li bismo se odlučili na ovaj korak jer je oprema izuzetno skupa i otplaćuje se i po nekoliko godina. Zato se treba preko interneta informisati, jer ima dosta organizacija, na žalost uglavnom su sve strane, koje mogu pomoći. Država pomaže samo preko Nacionalne službe za zapošljavanje, a u principu, novac koji ona da se posle utroši na doprinose. Ali strane organizacije, kao što su Evropski progres, Eneka, daju neka ozbiljnija sredstva za početak sopstvenog biznisa – navodi ona i savetuje mladima da u početku ne jure za novcem i velikim uspehom, već da se potrude da što bolje promovišu posao kojim se bave i da pružaju kvalitetne usluge.
Biti sam svoj gazda ima i prednosti i mana, nastavlja Maja Ostojić. Kada sami od sebe zavisite, onda pored svog posla morate se baviti i menadžerisanjem, kalkulisanjem, ekonomijom, a tu je uvek i neizvesnost da li će i koliko biti posla. Ipak, sve to ima i svojih pozitivnih strana.
– Prednosti su, zapravo, mnogo veće. Za početak, mogu da organizujem svoje radno vreme kako mi odgovara. Zatim, zakazujem pacijente i mogu tako da ih u toku dana rasporedim da svakom mogu da se posvetim onoliko koliko mislim da treba. Prednosti su i te što radim sa novom opremom, kupujem materijal za koji smatram da je kvalitetan. Lokal smo uredili onako kako smo želeli, pa imamo prijatni ambijent što mi je, takođe, bitno u radu. Na kraju, donekle mogu i svoje pacijente da biram, što svakako ne bih mogla u Domu zdravlja – napominje stomatološkinja.
Ova mlada privrednica ne sumnja da je donela dobru odluku kada je odlučila da se otisne u privatni sektor. Svima koji još uvek sumnjaju poručuje da učine isto, da iskoriste sve šanse koje im se pružaju i ne zavise ni od koga, već isključivo od svog rada.
Objavljen medijski sadražaj je deo projekta „Prošlost za pamćenje-biznis za sadašnjost“, koji je sufinansiran putem konkursa od strane Opštine Aleksinac. Sadržaji izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.