Манастир Свети Роман у селу Прасковче или по неким наводима у Ђунису данас је био домаћин два значајна догађаја. Представљено је пригодно филателистичко издање поштанске марке која је посвећена 185. годишњици од рођења руског добровољца пуковника Николаја Николајевича Рајевског.
У пропратном објашњењу написаном од стручног сарадника из Руског дома и братства манастира Свети Роман стоји да је једна од најмаркантнијих фигура у дугој историји српско-руског пријатељства, пуковник Николај Николајевич Рајевски, рођен 17. новембра 1839. по грегоријанском календару у Русији, на Криму, у аристократској војничкој породици.
Био је унук прослављеног генерала Николаја Рајевског, хероја Отаџбинског рата 1812. године против Наполеона. Његов отац, који се такође звао Николај Николајевич, био је генерал-лајтнант, командант Црноморске обалске линије, оснивач града Новоросијска, највеће поморске луке на Црном мору и најближи пријатељ руског песника Александра Пушкина.
Када је 1876. избио рат између Србије и Турске пуковник Рајевски, као добровољац ступа под команду генерала Черњајева. Командовао је одредом руских добровољаца у бици код Алексинца, а погинуо херојском смрћу у бици код Горњег Адровца, 2. септембра 1876.
Сахрањен је у отаџбини али је његово срце, које је куцало за словенску браћу, заувек остало у Србији, у манастиру Свети Роман. Херојска личност Николаја Рајевског инспирисала је писца Лава Толстоја за лик грофа Вронског, у роману Ана Карењина.
Уметничка реализација јубиларних марака је поверен Надежди Скочајић, академском графичару.
Пре промоције одржан је састанак на коме су присуствовали министар културе у Влади Републике Србије Никола Селаковић, митрополит нишки Арсеније, управник Руског дома у Београду Јевгенији Баранов, заменик амбасадора Руске Федерације у Београду Андреј Темјашов и председник општине Алексинац Далибор Радичевић и на коме се разговарало о радовима на цркви Свете Тројице у Горњем Адровцу.
У изјави за наш медиј након састанка министар Селаковић је изразио оптимизам да ће бити обезбеђена средства за завршетак санирања оштећења на овом објекту.
‒ Паре су у питању, зато што када реновирате нешто старо никада не знате на шта ћете наићи. Веома је тешко испројектовати тачан износ средстава. Такође, не можемо никоме да замеримо што је прва процена вредности радова урађена пре почетка 2022. које је била врло трусна година када су у питању јавне финансије и уопште финансијско тржиште на свету, када су цене грађевинских радова озбиљно поскупеле, али у складу са нашим старим навикама и могу слободно рећи српске сналажљивости, уверен сам да ћемо обезбедити неопходна средства и да ћемо храм уредити на такав начин да он заблиста својим пуним сјајем ‒ објаснио је овај министар.