Одржавањем избора за савете у 12 месних заједница завршено је формирање руководстава у скоро свим већим алексиначким насељима, која 2017. нису спровела редовне изборе. Новим законским решењима прецизиран је начин избора у овој најнижој јединици изјашњавања грађана и сходно томе председник Скупштине општине Алексинац је расписао изборе. То је речено на данашњој редовној седмичној конференцији ОО СНС у Алексинцу.
‒ Сви избори који су били расписани иницијалном одлуком председника скупштине одржани су и месне заједнице могу да приступе конституисању, избору председника и заменика председника. Станци и Пруговац нису имали довољан број кандидата, тако да ни у овом кругу нису спровели изборе, а у складу са праксом, могу поново бити расписани за неколико месеци, када ћемо у још неким од преосталих 15 заједница спровести изборе – објашњава Драган Милојевић, председник правног савета ОО СНС и секретар Скупштине општине Алексинац и додаје да је након поновљених избора и Црна Бара добила петочлани савет.
Избори који су недавно спроведени у Алексинцу, Прћиловици, Липовцу, Пруговцу, Горњем Крупцу, Рсовцу, Врелу, Врћеновици, Шурићу, Чести, Кулини, Вукањи и Црној Бари први су избори на локалном нивоу који су спроведени у складу са новим законским решењем. По последњим изменама закона чланови савета месних заједница убудуће ће се бирати само путем тајног гласања.
‒ Раније је постојала могућност да јединице локалне самоуправе саме определе начин избора, или на збору или путем тајног гласања. Изменом закона о локалној самоуправи прописан је искључиво тајни и непосредни начин избора, тако да збор није дат ни као алтернатива – појашњава Милојевић.
Иначе већина месних заједница на територији општине Алексинац има право на по максимално пет чланова савета, заједнице које имају преко хиљаду становника могу имати седам чланова, док је само Алексинац, као изузетак, формирао савет од девет чланова.
На питање новинара како тумачи малу излазност на изборима за савете месних заједница, Милојевић каже да то не треба превише повезивати са политиком јер је задужење савета да идентификује проблеме заједнице и да их пренесе локалној самоуправи. Додаје и то да је излазност на изборима у оквиру месних заједница увек мања него када се избори организују на вишем нивоу, односно онда када се бира парламент или председник републике.