Ljubitelji pisane reči imali sinoć priliku da u Biblioteci „Vuk Karadžićˮ u Aleksincu prisustvuju jednoj sasvim neobičnoj književnoj večeri. Radi se o predstavljanju romana „Veronikaˮ, autora Dragana Jovanovića, dugogodišnjeg novinara i urednika Večernjih novosti i NIN-a.
U prijatnoj i nekonvecijalnoj atmosferi Jovanović je govorio o svom 18. po redu književnom ostvarenju čija je tema, kako je rekao, krađa vekova.
‒ Radnja romana se odigrava u Aleksandriji kada hrišćani posle Nikejskog sabora, koji je bio 60. godina prvog veka, prave hrišćansku miliciju koja se surovo obračunava sa svojim neistomišljenicima. Prvo strada Hipatija, najumnija žena Aleksandrije, ćerka upravnika aleksandrijske biblioteke. Nju su ranohrišćani golu vukli po ulicama Aleksandrije i u najvećoj aleksandrijskoj crkvi školjkom su skidali meso sa njenih kostiju i tako je surovo ubili. Ja volim da kažem da je ranohrišćanska revolucija bila možda i surovija od boljševičke. Boljševici su Romanove poređali i streljali u krečani, a ovakva iživljavanja, bar prema tako uglednim ličnostima, se ne pamte.
Zašto je, u stvari, došlo do krađe vekova?
‒ Cilj je da se sakrije da je Aleksandar Veliki otac Isusov, a da mu je majka Kleopatra. Da bi se to sakrilo između Aleksandra i Kleopatre su popunili prostor dinastijom od 14 Ptolomeja, a postojala su samo dva, i time su hteli da sakriju da je Isus njihov sin. Ohrid koji je, po meni, prvi i pravi Jerusalim, je sravnjen sa zemljom. U njemu je bilo 365 crkava i onda je napravljen ovaj, ja ga zovem virtuelni Jerusalim, a to je carica Jelena svom sinu Konstantinu uradila. Čak je tamo našla i klinove sa raspeća Isusovog i krstaču na kojoj je on bio razapet i svako ko bi legao na tu krstaču bi se izlečio. To je krađa vekova od 300 godina. Druga velika krađa vekova je od Nikejskog sabora pa do 900. godina. Po starim srpskim rodoslovima, Nemanja je unuk cara Konstantina i Ljubomir Stojanović, predratni ugledni akademik, koji je potrošio 12 godina na izučavanje srpskih rodoslova i letopisa, sa užasom konstatuje da je potrošio 12 godina uludo jer rodoslovi i letopisi nisu naučno validni jer se pravi rupa od 900 godina. Tako da mi danas ne živimo u 2020. godini, mi danas živimo u, ja sam govorio 891. godini, ali ako ću da budem tačan mi danas živimo u 1100 i nekoj godini. Ovih dana je muzeju u Beogradu poklonjena kolekcija srpskog srednjovekovnog novca. Taj novac datira od 13. do 15. veka, nema ni jedan novčić pre 13. veka. Pa ne može ni da ga ima, jer ti vekovi nisu postojali. Ja shvatam da je sada ovo što ja pričam za neke ljude suludo, a oni koju moju priču o krađi vekova shvataju ozbiljno, oni tek ne znaju šta sada da rade. Kako ćemo sada preko noći da pišemo nove istorije? Jednostavno, moj zadatak, moja misija je da ovo sve kažem, a šta će od toga usvojiti Srbi i ostali, ja o tome zaista ne razmišljam ‒ zaključio je Dragan Jovanović, autor romana „Veronikaˮ u razgovoru za naš portal.
Šta je po vama cilj ovakve krađe vekova?
‒ Da se sakrije da je Isus sin Aleksandra i Kleopatra. Samim tim da se sakrije da ovaj Nikejski sabor nije bio 325, nego 60 godina posle Isusa. Da je na tom saboru Isusovo autentično učenje izopačenost i da se sakrije da je Nemanja odmah naslonjen na cara Konstantina, a da se napuni ta rupa od tih 800-900 godina koje fale onda su antidatirani svi oni kraljevi pre Nemanje. Oni su živeli pre Isusa, ali su natrpani u ovu rupu od 800-900 godina. Ja ne znam kako vi, ali ja sam u školi učio da je Nemanja 51. srpski kralj, a nikako da nam kažu koji su prvih 50, a to je tih 800-900 praznih godina.