Љубитељи писане речи имали синоћ прилику да у Библиотеци „Вук Караџићˮ у Алексинцу присуствују једној сасвим необичној књижевној вечери. Ради се о представљању романа „Вероникаˮ, аутора Драгана Јовановића, дугогодишњег новинара и уредника Вечерњих новости и НИН-а.
У пријатној и неконвецијалној атмосфери Јовановић је говорио о свом 18. по реду књижевном остварењу чија је тема, како је рекао, крађа векова.
‒ Радња романа се одиграва у Александрији када хришћани после Никејског сабора, који је био 60. година првог века, праве хришћанску милицију која се сурово обрачунава са својим неистомишљеницима. Прво страда Хипатија, најумнија жена Александрије, ћерка управника александријске библиотеке. Њу су ранохришћани голу вукли по улицама Александрије и у највећој александријској цркви шкољком су скидали месо са њених костију и тако је сурово убили. Ја волим да кажем да је ранохришћанска револуција била можда и суровија од бољшевичке. Бољшевици су Романове поређали и стрељали у кречани, а оваквa иживљавања, бар према тако угледним личностима, се не памте.
Зашто је, у ствари, дошло до крађе векова?
‒ Циљ је да се сакрије да је Александар Велики отац Исусов, а да му је мајка Клеопатра. Да би се то сакрило између Александра и Клеопатре су попунили простор династијом од 14 Птоломеја, а постојала су само два, и тиме су хтели да сакрију да је Исус њихов син. Охрид који је, по мени, први и прави Јерусалим, је сравњен са земљом. У њему је било 365 цркава и онда је направљен овај, ја га зовем виртуелни Јерусалим, а то је царица Јелена свом сину Константину урадила. Чак је тамо нашла и клинове са распећа Исусовог и крстачу на којој је он био разапет и свако ко би легао на ту крстачу би се излечио. То је крађа векова од 300 година. Друга велика крађа векова је од Никејског сабора па до 900. година. По старим српским родословима, Немања је унук цара Константина и Љубомир Стојановић, предратни угледни академик, који је потрошио 12 година на изучавање српских родослова и летописа, са ужасом констатује да је потрошио 12 година улудо јер родослови и летописи нису научно валидни јер се прави рупа од 900 година. Тако да ми данас не живимо у 2020. години, ми данас живимо у, ја сам говорио 891. години, али ако ћу да будем тачан ми данас живимо у 1100 и некој години. Ових дана је музеју у Београду поклоњена колекција српског средњовековног новца. Тај новац датира од 13. до 15. века, нема ни један новчић пре 13. века. Па не може ни да га има, јер ти векови нису постојали. Ја схватам да је сада ово што ја причам за неке људе сулудо, а они коју моју причу о крађи векова схватају озбиљно, они тек не знају шта сада да раде. Како ћемо сада преко ноћи да пишемо нове историје? Једноставно, мој задатак, моја мисија је да ово све кажем, а шта ће од тога усвојити Срби и остали, ја о томе заиста не размишљам ‒ закључио је Драган Јовановић, аутор романа „Вероникаˮ у разговору за наш портал.
Шта је по вама циљ овакве крађе векова?
‒ Да се сакрије да је Исус син Александра и Клеопатра. Самим тим да се сакрије да овај Никејски сабор није био 325, него 60 година после Исуса. Да је на том сабору Исусово аутентично учење изопаченост и да се сакрије да је Немања одмах наслоњен на цара Константина, а да се напуни та рупа од тих 800-900 година које фале онда су антидатирани сви они краљеви пре Немање. Они су живели пре Исуса, али су натрпани у ову рупу од 800-900 година. Ја не знам како ви, али ја сам у школи учио да је Немања 51. српски краљ, а никако да нам кажу који су првих 50, а то је тих 800-900 празних година.