U prepunoj sali aleksinačkog Doma omladine, sinoć je predstavljena monografije „Predškolsko vaspitanje i obrazovanje u Aleksincu i okolini od 1926. do 2019.ˮ
Tokom jednočasovne promocije o knjizi su govorili autori: Zoran Stevanović, Milan Petrović, Violeta Popović, Siniša Golubović, i jedan od recenzenata Svetlana Đurđević, koja je istakla da su ovakve publikacije izuzetno značajne za istoričare.
− Ovakvo izdanje je ne samo izuzetno dragoceno za istoričare i poznavaoce drugih naučnih disciplina, nego treba da privuče pažnju i šireg kruga čitalaca svojim aktuelnim sadržajem, naučnim pristupom i iznijansiranim sudovima koje autori ove knjige postojano traže. Knjiga „Predškolsko obrazovanje i vaspitanje u Aleksincu i okolini od 1926. do 2019. godineˮ zaslužuje sve pohvale − dodala je Svetlana Đurđević.
Pored ove, vrlo je malo monografija o predškolstvu u Srbiji. Samo Kikinda i Žagubica imaju monografiju o predškolstvu, a postoji i monografija o predškolskim ustanovama u Srbiji od 1843. do 2000. godine. Kada se govori o ovoj monografiji, grubo se može podeliti na dva perioda, period pre 1978, kada je „Laneˮ osnovano, i od te godine.
− Te davne 1978. godine u našem gradu biva otvoren prvi vrtić pod imenom Dečiji vrtić „Laneˮ. Ime je dobio po naselju „Jelenacˮ u kome se nalazi. To je bila jedna novina za stanovnike Aleksinca, jer do tada nije postojala ustanova koja je namenjena celodnevnom boravku dece. U to vreme, u gradu su radile četiri predškolske grupe, ali su bile u sastavu Osnovne škole „Aca Milojevićˮ. Predivan objekat u „Jelencu” je svoja vrata otvorio deci ovog grada prvog septembra sa dve mešovite vaspitne i jednom jaslenom grupom, da bi mesec dana kasnije krenula sa radom jedna grupa dece pred polazak u školu. Te radne godine, ustanova je radila sa 18 zaposlenih, a ubrzo su se širili kapaciteti otvaranjem novih grupa na teritoriji opštine − podsetila je direktorka Violeta Popović i dodala da danas, nakon 41. godine postojanja, predškolska ustanova raspolaže sa šest jaslenih, 17 vaspitnih grupa celodnevnog boravka, 22 pripremne i tri mešovite grupe – igraonice.
Jedan od autora, istoričar Milan Petrović, tokom promocije istakao je činjenicu da su najlakše došli do materijala o poslednjih 40 godina predškolskog obrazovanja.
− Kao istoričar moram da kažem, da je mnogo veći izazov i zahtevniji zadatak bio period pre 1978. godine. Za ovaj period, počevši od 20-ih godina prošlog veka trebalo je dosta više napora, truda, traganja za informacijama, više istraživačkog rada, kopanja po raznim arhivima… E sad, što se tiče ovog perioda od osnivanja ustanove „Laneˮ, znači od 78., bio je mnogo mnogo lakši, upravo zahvaljujući radnicima „Lanetaˮ−dodao je Petrović.
Inače, ideja o nastanku jednog ovakvog dela davno se rodila, pre više od 15 godina. Istražujući početke obrazovanja u Aleksincu i okolini, davne 2002. godine, u arhivi tada Osnovne škole „Aca Milojevićˮ, a danas „Vožd Karađorđeˮ, profesor Zoran Stevanović pronašao je upisnike državnog dečijeg zabavišta u Aleksincu, a nešto kasnije u arhivi Više škole za vaspitače pronašao je niz dokumenata o prvom zabavinskom tečaju.
− Približavajući se jubileju, četiri decenije uspešnog rada predškolske ustanove „Laneˮ, odlučili smo da uradimo jedno ovakvo delo. Mali je broj ustanova koje imaju svoje monografije i mi u trenutku kada smo počinjali nismo imali nikakav uzor, nismo imali ništa što bi nam poslužilo da se ugledamo na takvo neko delo. Ovo što smo uradili, što smo stvorili je jedinstveno, ali čvrsto verujem da može poslužiti kao osnova za pisanje ovakvih radova mnogim predškolskim ustanovama u našoj republici − rekao je profesor Stevanović.
Iako se na prvi pogled može zaključiti da se u ovoj monografiji radi o istorijskoj građi, važnoj pre svega za lokalnu istoriju, jasno je da se radi o istorijskim izvorima koji omogućavaju da se stekne mnogo bolja i sadržajnija slika o događajima koji su imali prvorazredni istorijski i širi značaj.
