Рафови у алексиначким маркетима где стоји дуготрајно пастеризовано млеко од један литар углавно изгледају као и у другим градовима. Празни су, а само у неким трговинама тренутно, делимично попуњени, али се и они брзо испразне. Слична је ситуација и у Житковцу. Очито да постоји потражња за овим артиклом.
Наша екипа је обишла пре подне овдашње трговине и осим у једној где су биле одређене количине дуготрајног млека у осталима га није било. У појединим је било свежег, пастеризованог и непастеризованог, млека.
Истраживали смо зашто је то тако. Осим сточара који већ дуже време упозоравају на ниску цену откупног млека која је најчешће око 40 евроценти, за разлику у Европској унији где је она 65 евроценти, остали углавном ћуте или дају кратка саопштења да нема ни говора о трајној несташици.
Да је цена млека ниска слаже се и један од највећих произвођача у нашој општини Срба Трифуновић из Лужана који тренутно у стаји има око 50 грла. Он сада испоручује дневно око 120 литара по цени од 50 динара без премије. А пре две године из његове стаје млекара је дневно преузимала око 600 литара млека.
‒ Цена би требало да буде много озбиљнија и већа, зато народ много и продаје стоку. И ја сам преполовио сточни фонд. Многи сточари су распродали и због цене и због овогодишње суше, која је допринела поскупљењу свих инпута у производњи. Што се тиче кукуруза, житарица, соје, сунцокретове сачме, све је поскупело и то су највећи трошкови у производњи млека. Ове године због суше луцерка је подбацила, све су житарице подбациле, тако да ова тренутна цена није рентабилна, није исплатива ‒ каже за наш медиј овај сточар.
Он упозорава да би садашње цене требале да буду веће за најмање 30 одсто како би се колико толико исплатило чување музних крава. Овако се ради на граници покривања трошкова, уз можда неку минималну зараду која није стимулативна.
Осим пада производње и суше, многи за несташицу окривљују млекаре због калкулација. Своју тезу поткрепљују тврдњама да је баш највећа несташица дуготрајног млека литарског паковања за које је Влада Републике Србије ограничила цену на око 129 динара. И ту не престају. Кажу да је суштина што млекаре најмање интересује млеко јер су ту и најмање зараде. Много више су исплатљивији производи од млека. Аналитичари су се дотакли и увоза млека у праху. Кажу да је оно сад скупо и не исплати се његов увоз па поручују када млеко буде јефтино у Европској унији биће га и код нас.
Други пак мисле да млекаре злоупотребљавају субвенције у виду премије које добијају сточари од државе за испоручено млеко, тако што код откупне цене имају у виду и та примања, па им је понуда скромнија него што би могла да буде. Нико не помиње и чињеницу да наши пољопривредници нису акционари млекара, за разлику од колега у Холандији и другим земљама, па су препуштени на милост и немилост тржишту, а још више власницима који су најчешће страни инвестициони фондови и мултинационалне компаније. Очито да су се годинама проблеми гомилали, без веће жеље да се они реше.
С друге стране изненађујуће, кажу познаваоци прилика, порасла је овог лета куповина дуготрајног млека. Знајући наш менталитет да је престиж набавити оног што нема, не би нас зачудило да буде још јача тражња. Ако припадате групи која баш не воли да губи време и енергију на ове тржишне заврзламе, наш савет је обиђите неколико трговина и наћићете краткотрајно пастеризовано свеже млеко од 1,5 литара у флашама, по цени до 150 динара, или сирово од литар у кесама за шта треба да издвојите око 90 динара. Исплатљивије је и мање стресно.
Насловна фотографија: Илустрација (извор: Гугл / Shutterstock).