Носталгија или тужна слика наше стварности

Некада аутобус, гужве и сусрет са људима. Сада удобна вожња својим аутом и делимични поглед на алексиначку аутобуску станицу. Поглед издалека не дочарава сву драматичност њеног пропадања. Када се нађете на њеним перонима онда схватите промене које су у протеклих две деценије настале. Чекајући аутобус за толко хваљени Београд пожелех да купим дневну штампу, односно традиционалну „Политику”. Бацих поглед где су некада била три продајна места за штампу и остале ситнице и схватих да је то сада оронули простор где су се уместо човека уселила највероватније нека друга бића.

Ништа боља ситуација није ни на перонима. Оронули, са ретким путницима и аутобусима баш јадно изгледају. А некада, било је путника који су се утркивали да уђу у аутобус и заузму место за седење, а толико аутобуса да су морали да их паркирају и ван перона.

А сам изглед аутобуске… Некада неколико чекаоница, туристичка агенција, неколико угоститељских објеката, са чувеним рестораном на спрату, чисти тоалети. Сада тога нема и као путник улазиш само када мораш и без непотребног задржавања.

Некада су радници, ученици, студенти и „остала поштена раја” куповали месечне карте на неколико шалтера размењујући пристојне комплименте са даваоцима карата. Поједин су и одлагали куповину чекајући  смену када ради њихова омиљена особа.

Сада видим натпис о наручивању карата онлајн путем. Даље нисам ни хтео да читам, молећи бога да што пре дође аутобус и напустим ово сада непријатно место, за кога ме вежу некадашње лепе успомене.

Да ли је у питању носталгија, која јача са повећањем животних година, или тужна слика наше стварности, свако нека одлучи по свом нахођењу. Али сигурно је да овај простор треба сада другачије да изгледа, можда и са другачијим садржајима.

Овако  они који долазе, пошто је то и њихов први сусрет са градом, аутобуска станица асоцира да смо оронула и времешна средина, а оне који одлазе за „срећнију будућност“ подсећа да не треба да журе са враћањем и да мање буду носталгични због одлуке да напусте свој завичај.

Зато je нови изглед овог простора потребан свима нама. Лако је рећи, а теже остварити. На ту тему треба да размишља и локална самоуправа када прави договоре са „Ниш-експрес”-ом, али и стварни или на папиру власници овог ауто превозника. Ако је нешто ново никло у Нишу, на простору некадашњих гаража, зашто не би и подножје Брђанке добило оптимистичији изглед. Ту никако не мислим на још једну бензинску пумпу, коју је наводно власних аутобуске станице хтео да прави.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

2 × one =