Медији и друштвене мреже су препуне информација о агресивном понашању појединаца, група, организација, па чак и држава. На основу свега тога може се закључити да је значајан пораст насиља последњих деценија у свету, али и на нашим просторима. Да ли је то узрок да се и на локалу појављују појединци који својим поступцима угрожавају друге и својим делима доказују да нашим „лудостима” нема краја, је питање које захтева дубља социолошка и психолошка истраживања од једног новинарског текста. Можда је у питању и ретка кажњивост починилаца, који остају неоткривени. Све су то теме за размишљање, ако и неко жели у данашње време да размишља у ишчекивању вештачке интелигенције која би то радила за њих.
Да је такво стање показује и суботњи случај у пружном подвожњаку на путу Трњане- Јаковље. Неко неодговоран, или више њих, набацао је одређену количину камења са пруге, са једне и друге стране подвожњака, на коловоз из правца Трњана. Већина аутомобила која је ту пролазила није додатно успоравала због каменчића ризикујући да подигне нежељене предмете и оштети друге аутомобиле. Сва срећа, да као ремек дело изградње подвожњака из деведесетих година једне београдске фирме кредитем, како се тада причало, Светске банке, имамо често наталожену воду због чега се саобраћај углавном одвија једном траком, па не долази до мимоилажења возила.
Можда ни ми не би баш обратили пажњу да нисмо видели председника општине Алексинац Далибора Радичевића како је пристигао са мотором и гледао коловоз. Како нам је казао, неко од грађана је упозорио председника да има наноса на путу и он је дошао да види о чему се ради. Обећао је да ће позвати путаре да то уклоне и вероватно је то учинио, јер сутрадан није било камена са пруге.
Тако, захваљујући грађанину коме није било тешко да упозори на проблем, овај неодговоран потез неког или неких из наше заједнице је прошао без последица. А да ли ће увек тако бити, вероватно не. Зато би требало нешто предузети да се смањи агресивност према путевима, контејнерима, саобраћајним знацима и осталом што се немилосрдно уништава без казне. Уствари, то је казна за све нас који доприносимо буџету из кога се финансирају неке потребе грађана као што су одржавање путева, школски објекти, плате у јавном сектору и много шта друго.