Наши суграђани, који зиму не могу да замисле без киселог купуса, ове јесени морају из свог новчаника знатно више да издвоје новаца како би набавили ову намирницу, које, како смо чули из више извора, неће бити на пијацама у изобиљу , и временски не дуго.
На алексиначкој пијаци сваког дана се може наћи свеж купус, а ударан дан је субота. Тада смо обишли тезге и сазнали да је просечна цена килограма овог поврћа 100 динара. Квалитет је добар и, што је битно, већина понуђене робе је са њива из нашег Поморавља, за разлику од паприке коју су продавци морали да набављају и у другим регионима.
Иако многи сматрају да је купус скуп, потражње има, што нам потврђује и породица Стошић из Прћиловице, која је услуживала заинтересоване купце. Пошто је већина њих поврће куповала на џакове, очито се ради о куповини за припремање зимнице, односно кисељење купуса.
Основно питање које се поставља: зашто је ове године купус толико скуп и зашто је количински понуда мања у односу на раније године? Више фактора на то утичу. Осим економских разлога, ту су и поскупели енергенти, заштитна средства и средства за прихрану, као и ангажовање стручњака како би се одржала производња, а на цену су утицали и временски услови који су били екстремни. Често се може чути мишљење познавалаца прилика да је суша преполовила приносе, што је аутоматски подигло цене.
− Потребно је пуно труда и рада. Сваког дана заливање док се не прими, после други, трећи дан, зависно од временских услова. На једно наводњавање пет до шест литара минимум горива. Замислите, сваког дана по пет-шест литара по двеста динара, колико је гориво − каже Горица Стошић из Прћиловице.
Наша саговорница објашњава да је купус у потпуности домаћи, од семена до готових главица. Да, сами производе семе, па није ни чудо што главице купуса нас подсећају изгледом на поврће које су користили наши родитељи, баке и деке. Горица нам каже да ту у производњи нема много тајни.
− Купус баш тражи воду. Њему вода треба и њему треба киша. Он тражи воду одозго. Купуса неће бити још дуго зато што је врло мало посађен − закључује наша саговорница, која у ових неколико речи објашњава, што би језиком медија казали, како климатске промене утичу на производњу овог повраћа.
Као што смо већ напоменили, летошње нестандардне врућине коштаће нас и по џепу, па са климатским променама мора да рачуна и сваки од потрошача. Ако је за неку утеху, на алексиначкој зеленој пијаци, као и тржницама у околним градовима, цена купуса је нижа у односу на Београд и још неким регионима, где достиже и 200 динара за килограм. У штампи се може наћи податак да је ова намирница у региону још скупља него у Србији. Тако је, наводно, у Хрватској она од 2,5 до четири евра.
Очито да нам је и на овом примеру дошло на наплату глобално човеково бахаћење када је у питању животна средина, које је имало, по многима, за последицу загревање планете и појаву климатских промена у виду дуготрајних суша. Она све више отежава производњу хране и оптерећује тако породиџни буџет. За сада се ти проблеми појединачно решавају, али највероватније, производња и потрошња мораће да се прилагођавају новим условима. Судећи по потражњи купуса, наши грађани се, за сада, ни по којој цени не одричу киселог купуса, једног од српских брендова.
Pa ce jedemo meso bez kupusa i tacka.