Алексиначки рудари и ове године свој дан, 6. август, три деценије након трагичне погибије рудара у овдашњој јами, дочекују без свог рудника, са тешким условима рада у јамама где одлазе, ниским зарадама за овакве послове, са државним донацијама да би преживели и уз очекивања да ће доћи до најављене модернизације наших рудника. У рударском предузећу чије је седиште на Алексиначком руднику запослено је 280 особа, што је за 30 рудара мање у односу на прошлу годину.
Како нам је објаснио директор Богољуб Фуртула, део радника, који су већ у одмаклим годинама, узео је социјални програм и напустио фирму. Иако још увек има интересовања за овај посао, по речима Фуртуле, оно је много мање него ранијих година, што указује да се и овде осећа криза када је у питању радна снага.
Што се тиче зарада, иако су оне за наше услове пристојне ипак, с обзиром на тежину послова и услова у којима раде, рудари не могу да буду задовољни са примањима између 50 и 60 хиљада динара.
Неизвесно је и да ли ће алексиначки рудари у будућности имати прилике да раде на ископавању овдашњег угља или ће им судбина бити одлазак у друге јаме широм Србије. Према најавама, у септембру би требало да се сазна, након завршених анализа, да ли има потенцијалних купаца за угаљ са површинског копа који би се експлоатисао у једном делу лежишта у пољу Дубрава у атару Суботинца.