Реконструкција цркве Света Тројица у Горњем Адровцу, подигнуте на месту погибије руског добровољца у Првом српско-турском рату 1876. године пуковника Николаја Николајевича Рајевског, је већ неко време у жижи јавности како локалне тако и шире. Једна од особа које често долазе у ово алексиначко место и показује интересовање за цео процес је Никола Селаковић, министар културе у Влади Републике Србије.
Он је у суботу, 7. јуна, поново обишао са митрополитом нишким Арсенијем и са делегацијом локалне администрације предвођеном Далибором Радичевићем, председником општине Алексинац, радове на овом објекту, односно цркви коју народ зове Руском. По неким подацима који су се могли чути у неформалним разговорима око 40 милиона динара коштаће спољна обнова цркве. Министар је у разговору за наш медиј потврдио ту информацију и образложио детаљније.
− Свакако. Данас смо сазнали ту коначну цифру која би требало да буде близу четрдесет милиона. До сада је највећи приложник овом подухвату било Министарство културе са девет милиона и двеста хиљада динара, Министарство правде преко Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама учествовало је са шест милиона динара, Руски дом из Београда такође са шест милиона динара, министар без портфеља Ненад Поповић је помогао из буџета своје Канцеларије са три и по милиона динара, а општина Алексинац са два милиона. Процена је у овом тренутку да је за потпуни завршетак свих радова потребно негде још до тринаест милиона динара – изнео је Селаковић прецизне податке.
Наш саговорник сматра да ће потребан новац бити обезбеђен, али да се неће стати само на спољашњој реконструкцији, већ би требало да се изведу радови и на унутрашњости цркве.
− Ми ћемо се потрудити да обезбедимо до краја године тај недостајући новац, а наше руске пријатеље и браћу смо замолили да, пошто су они вољни и те како да наставе учешће у обнови овог дивног храма, да нам они помогну са обновом унутрашњости, што ће рећи: обнова живописа, обнова иконостаса, мада је он у веома добром стању, али дакле, обнова потпуне унутрашњости храма би требало да буде прилог, односно донација наших пријатеља и браће. Нарочито, ако сам добро разумео из Јамалске области. Дакле, из оног азијског великог дела Русије и процена је у овом тренутку, то није прецизно урађена, тај пројекат унутрашње ревитализације и рестаурације тек треба да се уради, али је процена да ће његова цена бити ништа мање од онога што је цена спољних радова – предочио је министар.
Оно што нас је следеће интересовало у овом разговору вођеном у Порти цркве у Горњем Адровцу окружене столетним липама јесте и питање шансе да Министарство за капитална улагања прискочи и среди локалну саобраћајницу, која је у лошем стању, до самог села.
− Да ли Министарство за капитална улагања, да ли Министарство грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, у праву сте. Ако хоћемо ово место да промовишемо као једну лепу духовну, културну и туристичку атракцију, онда је потребно да имамо и пристојан пут којим може да се до ове светиње дође, али ћете се сложити да се пут увек ради на крају, када тешке машине заврше свој посао, кад се одавде оде. Оно што је важно и нисам малопре одговорио на питање, а важно је у овом Вашем питању да ли ће се радити пут, то је да су наши руски пријатељи и те како вољни да се на овом месту, на локацији некадашње старе школе подигне један дом уметника Рајевског. Дакле, као једна врста спомен-дома, у оквиру кога би се налазила и музејска поставка, али који би био једна врста малог културног центра који би могао да угости омладину, децу, како из Србије и српских земаља, тако и из Русије и из других крајева света, који би овде долазили на уметничке колоније и учили о ономе што јесте наша заједничка прошлост, на понос свима ‒ изнео је свој став министар културе, додавши да би био пресрећан и волео да када се у потпуности заврши обнова самога храма, када се изгради спомен-дом да и на неком високом нивоу буде посета из Руске федерације.
По уверењу нашег саговорника за ту прилику би могао да буде урађен и пут. Селаковић је подсетио јавност да се у Србији у овом тренутку и ауто-путева и брзих путева гради више него икада раније.
‒ Ако смо у стању да градимо тако велике пројекте, онда је и овакав један пројекат ревитализације пута, који је нешто краћи од пет километара, и те како реалан и могућ ‒ закључује овај министар.