Pre neki dan smo pisali o lošim navikama, da u saobraćajnom špicu oko 9 sati ujutru, obeležavamo horizontalnu signalizaciju na prometnim raskrsnicama. Bilo je reči o raskrsnici ulica 7. juli i Momčila Popovića. Ta objava izazvala je dosta čitanja i komentara. Uglavnom su čitaoci tog teksta imali negativan stav prema putarima.
Posle par dana ista slika, samo sa druge strane raskrsnice, plus pešački prelez na raskrsnici sa glavnom ulicom. Suvišan je svaki komentar. Narod gleda i čudi se, ali ćuti. Zašto? Neko da ne bi ugrozio svoje pozicije u gradu, drugi već imaju svoj stav da se ništa promeniti ne može, a trećima je ta „bahatost” opravdanje za svoju bahatost.
A gde je pisac ovih redova tu? Nigde. Njemu lično ne smetaju putari, jer u to vreme uveliko radi i skoro ne izlazi u grad, pa ga ta gužva i ne dotiče.
Pa u čemu je problem? O poštovanju i stvaranju uslova da u ovoj sredini budu i oni kojima nije dovoljna državna služba, šetalište, kladionica i kafić. Kada ne vodite računa o potrebama građana, ne pošujete ih, iako te radove oni plaćaju preko opštinskog budžeta. Takvim odnosom ne poštujete ni one koji odgovaraju za budžet, samo oni to iz nekih razloga neće, ili „ne smeju” da vam saopšte. I to nije od danas. Godinama i decenijama je tako, bez obzira ko je na vlasti.
A da situacija bude još nelogičnija, kome pomaže to obeležavanje, kada evo posle par dana kao da nije obeležavano. Pisac ovih redova je nestručan da to objasni, da li je upitanju kvalitet farbe, pretopao asfalt ili frekventan saobraćaj nakon uklanjanja signalizacije, uglavnom crna boja dominira, a bela se nazire. Ako ne verujete, prošetajte i uverite se.
A to je i najmanji problem. Pravo pitanje je koliko smo projekata u poslednje tri decenije završili, a da nisu imali neki nedostatak. Sigurno bi spiska bio kratak.
I naravno, ovo će ostati samo još jedno pisanije bez ikakvih posledica, osim možda za autora ovih redova. To i nisu neke posledice, prema činjanici da među hiljadama sa fakultetskom diplomom, ili sa radnim navikama, koji su nas u ovom periodu napustili ima dosta onih kojima nije bio samo ekonomski motiv već i želja da ne žive po principima palanačke filozofije bahatosti, lenjosti i potčinjenosti.
I dokle tako? Teško je dati odgovor. To ne mogu da učine ni oni koji su zaduženi za grad. Stvari su otišle predaleko, možda i bez povratka.