Корнишони освајају подјастребачка села

Подјастребачки део општине Алексинац годинама је био предодређен за воћарство и ратарство. Савремене технологије гајења биљака омогућиле су да се ова слика помало мења у корист поврћа. У неколико села, попут Радевца, Крушја, Гредетина, Лознаца, Горње Пешчанице, организована је производња корнишона за откуп и представља једну од најперспективнијих грана повртарства, посебно на малим површинама.

Пољопривредници из ових потпланиских села придружили су се колегама из моравског дела општине, из Нозрине, Тешице и осталих насеља. Има одгајивача и из самог Алексинца. Они углавном производе за откупљиваче у крушевачком крају. Још једном се показује стара бољка да, након пропадања некадашњег Пољопривредно индустријског комбината „Алексинац”, у нашој општини нема значајнијих прерађивачких капацитета за воће и поврће.

Један од воћара, који је почео са гајењем и повртарске културе – корнишона, јесте и Милан Манојловић из Гредетина. Он сматра да су се људи одлучили за ову производњу  зато што имају зараду и имају у једној сезони два-три месеца, један временски период, да зараде неку пару.

‒ Конкретно, то гајење корнишона није неки физички превише тежак посао, захтева доста времена, али није физички тежак. Тако да нека вишечлана породица може да посади отприлике 500 метара или више корнишона, и да има сасвим фину зараду. Значи, одмах знате колика вам је цена и можете да направите бизнис план, да израчунате колики су вам трошкови и колико можете да зарадите. На основу тога се организујете и радите. Мислим да је 130 динара за прву класу и 90 за другу. То је почетна цена. У току сезоне може да се деси само да се повећа у неком тренутку. То је цена по којој се исплати да се ради и на вама је сад да обезбедите да имате што бољи принос, што бољу производњу ‒ каже Манојловић.

Милош Новковић из Гредетина је познати јагодар и ван општине Алексинац, али се упустио и у производњу корнишона. Тренутно је у његовом селу, које је некада важило за престоницу јагодарства, више заинтересованих за производњу крастваца него јагода.

‒ Што се јагода тиче, има неко ново интересовање, јавља се пар њих да се то поново засади. Можда нешто и буде од јагоде код нас поново. Што се тиче корнишона, да, то је од пре пар година кренуло. Има сад већ седам-осам произвођача у Гредетину. Сваке године се дода још понеко. Можда је предност што је цена загарантована унапред, редовна исплата. Прва класа 140 динара, 100 динара друга и 25 трећа ‒ објашњава Новковић.

Наш саговорник сматра да ове високе температуре погодују, отприлике, само корнишону, тако да је за њих то идеално.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

6 + 16 =