Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Николу, заштитника путника, морепловаца, деце.
Свети Никола је најчешћа крсна слава и процењује се да скоро половина православаца у Србији слави Светог Николу, док друга половина иде у госте. Свети Никола пада у време великог божићног поста, па верници припремају искључиво рибу и другу посну храну за славску трпезу.
Свети Никола је слава непроменљивог датума – 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године тај светитељ преминуо.
Свети Никола, архиепископ мирликијски, рођен је у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана. Још као дете Никола је показивао необичне душевне дарове. Када је одрастао и изучио школе, желео је да ступи у свештенички чин, па га је његов стриц, архиепископ, „произвео” за свештеника града Мира.Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион, где се и замонашио. После смрти родитеља, сву наслеђену имовину разделио је сиромашнима. Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу.
Свети Никола је храмовна и манастирска слава СПЦ, а овом свецу посвећено је више од 600 цркава.