Књига о Учитељској школи између два светска рата

Алексиначкој јавности данас је у Дому омладине представљена још једна публикација која се бави образовним установама у нашем граду, а ради се о некадашњој учитељској школи, данашњој Академији васпитачко-медицинских струковних студија, односно алексиначком одсеку крушевачке установе.

Аутор Зоран Стевановић је обрадио период од 1918. до 1941. године, када је тадашња Учитељска школа била стециште културног и друштвеног живота града, али је њен значај био шири, регионални, па у неку руку и државни.

− Ова школа је на првом месту настављач традиције Прве мушке учитељске школе у Србији основане 1871. у Крагујевцу, 1878. је пребачена у Београд, а 1896. долази овде у Алексинац. Ишколовала је у овом периоду око 900 учитеља и пред крај је ишколовала још око 60 васпитача, јер крајем тог периода, 39. и 40. године по одлуци Министарства просвете при учитељским школама оснива се забавински течај. Забављање је био назив за данашње васпитачице. И управо и овде при нашој школи основан је забавински течај, а уско са тим биће отворено и поново забавиште у Алексинцу – истиче овај професор историје и плодоносни писац дела из локалне историје.

Стевановић истиче да је прелепа дворана Учитељске школе, а то је данас у згради Основног суда у Алексинцу, била место где су се окупљала многа удружења и одржавала своја предавања, годишње скупове.

− Рецимо, ту је др Јосип Буцек, затим др Лаза Лазаревић, који су ту радили и држали многа предавања корисна за народ у то време. Пред Други светски рат ту ће бити многа предавања која су говорила о заштити од напада из ваздуха, о заштити од бојних отрова. Значи, та школа је пратила време у коме је радила и сва она догађања која су се дешавала у Европи, а која ће касније доћи и на наш простор − закључује аутор.

Издавач књиге „Учитељска школа у Алексинцу од 1918. до 1941.” је Центар за културу и уметност, дизајн корица урадила је Милица Максимовић, а у припреми за штампу осим аутора учествовао је и Славиша Крстић. Штампање публикације је поверено Штампарији „Бирограф Комп” Београд. Рецензети књиге су Светозар Стојковић, који је у 89. години и говорио на промоцији изазавши дивљење присутних, Светлана Ђурђевић и Нинослав Станојевић.