Проблеми српских пчелара су се наставили и у овој 2025. години. Подаци организације Колос, која се бави мониторингом угинућа пчела, указују да је Србија ове године остала без 35 одсто пчелињих друштава. Као главни узрок губитака пчелињих заједница наводе се климатске промене. Како упозоравају из Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) пчеларство је угрожено и због великог присуства фалсификованог меда на тржишту, који се по њиховој тврдњи, све више увози. Процењује се да је чак 80 одсто меда који се налази у трговини фалсификовано.
Слична је ситуација и код пчелара на подручју општине Алексинац. По речима најстаријег члана Пчеларског газдинства „Ристић” из Житковца Драгослава Ристића код њих је било уобичајеног губитка пчелињих друштава, али зна колеге где су пчелиње заједнице преполовљене. Климатске промене које су се одразиле на биљни и животињски свет су допринеле да пчеле све мање стварају мед, недовољно и за сопствену прихрану, а камоли да се нешто извади из кошнице.
‒ Ми смо до сада хватали тај први мед, багремов, овде у нашем делу подјастребачком, у том потезу од Вукање до Горњег Адровца, али ове године ту је било сасвим мало тог меда. Почеле су пчеле и тај мед да троше и морали смо да их селимо одатле. Иселили смо негде око 80 одсто кошница. Раније смо то чинили до Буковика или према Сокобањи. Ове године смо се одлучили за Власинско језеро. Па кажем нека да Бог среће да имају за њих, а следеће године можда ће имати за нас ‒ каже нам Драгослав који помаже сину Милошу, главном пчелару у породици.
И поред лоше овогодишње сезоне, љубитељи меда у нашој општини неће остати без правог локалног производа јер су овдашњи пчелари задржали одређене количине из ранијег периода како би константно снабдевали своје сталне купце. Цена килограма багремовог меда је око 1.200 динара, док су ливадски и шумски нешо скупљи.
‒ Увек имамо мед. Ми тренутно имамо багремов мед од прошле и претпрошле године. Јесте да нису биле сјајне године, али је било приноса. То је тај подјастребачки мед са сертификатом, испитано, јер син је члан СПОС-а и има оне специјалне тегле и ради то сасвим савесно ‒ поносито нам наш саговорник износи стање када је у питању понуда меда са њиховог пчелињака.
Овакво стање у пчеларству негативно ће се одрзити и на остале гране пољопривреде. Због мањег броја опрашивача, а пчеле су најзначајнији, биће мање рода воћа, поврћа и осталих култура.