Центар за културу и уметност Алексинац, организатор Манифестације „Дани Тихомира Р. Ђорђевића”, наставио је праксу са објављивањем репринт издања и рукописа овог великана и етнолога, који је део младости и радног века провео у нашој општини. Ове године пред читалачком публиком, у оквиру едиције „Чуваркућа”, појавило se Ђорђевићево дело „Брак у Јужних Словена”, настало на основу објављених и непубликованих рукописа који се налазе у његовом легату Народне библиотеке у Београду. Приређивач објављених текстова је проф. др Марина Матејевић испред алексиначког ЦКУ, а својеврсни допринос је дао и Велимир Прелић, задужен за легатску грађу у НБС. Уредник издања је Александар Никезић.
Издањe ових Ђорђевићевих рукописа je драгоценo са аспекта историјских, друштвених и економских односа, кроз које је српска породица прошла у протеклим вековима. Како је приметила професорка Матејевић у поглављу ове књиге „Брак”, Тихомир Ђорђевић истиче да је код нашег народа главни разлог ступања у брак – потомство. Он сматра да тежња за добијањем деце потиче из два узрока: религиозног и практичног, економског, јер је породица имала економску функцију, да се на потомство пренесе име и иметак. Ова професорка у приређивачком предговору, тумачећи Ђорђевића, истиче да сем добијања деце, што је био главни циљ брака, човек се по веровању нашег народа женио да добије радника, јер је жена у погледу рада била више него слуга, покорна и одана, радна и послушна. Жена је третирана као радна снага.
Као задњи разлог Ђорђевић наводи следеће: „Жена се узима и да задовољи природне потребе човекове, да му буде наслада и уживање, с тим што овај разлог долази на последње место, па се при женидби на лепоту много не полаже”.
Професорка Матејевић је на јучерашњој промоцији, говорећи о значају дела „Брак у Јужних Словена”, казала да се може констатовати да је данас за брак и породицу најважнија психо-социјална функција, која се односи на социјализацију и развијање емоционалних веза између чланова породице, као и васпитна функција породице, што указује на суштинске промене у разумевању брака и породичног функционисања.
Читалац који се упусти у откривање прошлости наших породица, од академика Ђорђевића моћи ће да сазна када су наши преци сматрали које је доба за женидбу и удају, у ком периоду је било пожељно да је невеста старија од младожење, о положају жене, о разводу брака, посињењу, домазетству, о свадбеним обичајима, о правима у браку и многе друге занимљиве ствари које тумаче неке обичаје, а и животне односе у данашњем савременом живљењу. Такође, из ових рукописа може се сазнати какав је био однос градске породице и породице у руралним срединама. У граду је удавача морала да има мираз, пошто се претпостављало да ће за њу муж да зарађује, док у селу, онај ко се женио, морао је одређену суму новца да даје породици невесте, јер се претпостављало да у његову кућу долази још један члан који може да привређује.
Осим похвале на садржају објављеног материјала, где се јасно види шта су истраживања и теренски записи, а шта је оно и одакле је преузето из других публикација, треба одати признање на квалитету штампе и опремању књиге, која изгледа као публикација коју треба имати за више генерација, а не пролазно забавно штиво.