Садашњи и будући родитељи, васпитачи и просветни радници, као и заинтересовани грађани имали су прилике да у великој сали алексиначког Дома културе, у недељу 20. октобра, прате врло занимљиво предавање др Ранка Рајовића под називом „Предности и замке нових технологија”. Рајовић је на примерима и уз активно учешће присутних указао које грешке родитеља оптерећују развој детета, зашто је главни посао детета игра и о скривеним опасностима нових технологија.
Овај стручњак указује да се родитељи ту мало губе зато што не знају колико је окружење важно за развој најмлађих. Он истиче да има ситуација да родитељи не дају детету чак ни да му буде досадно, а досада је важан фактор развоја детета.
‒ Досада је јако непријатан осећај. Чак можемо да кажемо да је то врста стреса. Ми када смо били мали и када је било досадно, шта смо радили? Ми смо смишљали шта да радимо. Није било тв са 100 канала, био један канал, увече цртани, шта смо могли да гледамо, ништа. Онда, узмимо, киша пада два дана-три дана. Нервозни смо, лопту бацамо себи о зид 10 пута по 10 минута, 20 минута, бацамо лопту, окренемо се, тражимо себи изазов ‒ описује наш саговорник некадашња детињство.
Рајовић даље објашњава да када данашње дете каже да му је досадно стиже тв на који се лако нађе један интересантан од двадесетак дечијих канала или видео игрица коју родитељи дају детету да му не буде досадно.
‒ А шта се онда јавља код детета. Па не зна да реши проблем досаде и онда добијате дете које хоће одмах све и сад и ту је детету праг толеранције нула, фрустрација и такво дете ће да израсте у једну неспособну индивидуу која ће тражити све одмах. И сада како ће то изгледати у друштвеним односима. Па млади људи неће имати могућност за неке дубље везе. Вероватно неће моћи да трпе ништа. Кренуће да се забављају момак и девојка, муж и жена, готово, не могу да трпе ништа што није по њиховој вољи, то ће се брзо распадати ‒ процењује наш саговорник.
По његовом мишљењу цивилизација улази у један проблем, који се одражава и на будуће генерације.
‒ Досада је јако, јако важан фактор развоја и мој савет родитељима, пустите дете да му буде досадно. Пустите да се само снађе. Немојте му давати 100 играчака, дајте му две-три да се игра и ако му фали нека играчка оно ће је у мислима надокнади и може да се игра. То је мој савет родитељима, пустите дете да му буде досадно, јер то је један од изазова родитељства ‒ препоручује овај стручњак.
По мишљењу нашег саговорника други проблем код родитеља је презаштићеност.
‒ Они воле да дете буде намерно заштићено, да му се ништа не догоди, што је наравно у реду, али у томе претерују. Онда имате родитеље који не дају детету да се врти, да не падне. Не дају детету да се пење на дрво да не падне, не дају детету да хода по ивичњацима, по банкинама да не падне. А заправо дете у тим покретима активира све мишиће, активира ротацију и те мишиће контролише мозак и прави нове везе од којих зависи интелигенција. Значи дете мора да се креће, али ако га презаштићујемо ми њему одузимамо кретање и одузимамо му могућност да развије неке регије мозга ‒ категоричан је овај стручњак.
Због горе изнетих чињеница др Рајовић сматра да је данас родитељство много озбиљнији процес него пре 20 или 30 година.
‒ Јер како је некада било, пустимо дете да се игра. Али пазите, имате два-три детета, па друга породица два-три детета, па трећа породица у комшилуку. И седите испред зграде на игралишту, двадесеторо деце пази једно на друге. Данас имамо једно дете. Где да га пустимо ? И то је проблем родитеља – констатује овај педагог и истиче да презаштићеност не даје детету шансу да се развије физиолошки.
Др Ранко Рајовић је аутор програма НТЦ систем учења, за који је добио награду међународне Менсе за интелектуални допринос друштву. НТЦ програм се спроводи у 17 држава, а у Србији је акредитован од Министарства просвете Републике Србији.